Учитељ

земље што већма подигли, морамо хтели |

не хтели најозбиљније постарати се, да земљорадњу изравнамо са осталим суседним народима, те би лакше и више добијали користи од ње. Основна школа, не може се одрећи овог светог задатка. Па да би га што савесније могла из вршити, мишљења смо, да се поред осталих наука најобилатије пољска привреда застули у књижевности основ. школе. Ту треба унети највише, најбољих и најпростијих пољопривредних књига, које треба нарочито за ту цељ удесити, не изоставив ниједну грану пољске привреде незаступљену а особито добро у причама и сликама ваља 06радити воћарство, пчеларство и сточарство. «Калосно је, али је цела истина, да баш они, који, су позвани било у првом било у другом реду да ове гране наука потпомажу у примени неће ни да знју а то су тако звани шумари, попови и учитељи. Ови последњи и не могу тај посао са успехом ни отправљати, почем их има и то на жалост повелики број, који су из године у годину, или што је често до сад бивало, и по неколико пута у години пролазили целу Србију са премештањем по потреби или за казну. Надамо се даће и томе скоро крај бити, јер је се ваљада већ увидело, да то само штете а никако користи донети није могло, нити ће моћи икад доносити.

дар није ружно и жалосно погледати око какве школе, која броји својих двадесет и неколико година. опстанка а не можеш ни једно дрво видети у дворишту, које је руком у томе времену однеговано % Са црквама је тако исто. Тако исто је за сажаљење и то што у

једној општини, која има 5—6000 хе-

„ктара земље нема школске баште нити

се у целој оилтини годишње накалеми више од две стотине дивљака. Шта да се рекне о пчеларењу и сточарству Њих код учитеља и нема може се рећи, јер учитељ сутра може добити премештај па шта да ради. Бадава је препоручивати и новине и књиге кад све што се тамо каже оно се не сме предузимати. Ово што рекосмо вреди за учитеље 4 за свештенике много мање и грех им

· је зато на души, што бар примером ако

не поуком, не утичу на развитак бар пчеларства и воћарства, које не изискује велика труда а користи велике може донети.

На завршетку овога члана имали бисмо додати, да би смо радо поздравили сваку наредбу а потом и одговорност. примили на се, која би се тицала унапређења земљорадње код нас.

Члан. 14.

Овим је чланом казато ко улази у школски одбор и ми га разумемо овако:

а) Председник је одбора онај, који је председник оне политичне општине у којој је школа. А ако је он спречен каквим послом важним званичним или приватним (својим), онда га мора заступити старији члан истог ошкетинско суда.

6) Школски управитељ или учитељ (ако је један) долази као одборник са правом гласа и поднашања предлога.

в) Ако једно село или варош или варошица сачињава засебну школску општину, онда политички одбор те општине бира два грађанина из општине за у школски одбор.

г) Ако је више села саставило се у једну школску општину, онда политични