Учитељ
па услед тога и не казне по неке родитеље, чији ђаци из истих узрока каои други нису школу посећавали ни изостанке своје хтели код учитеља извињавати и ако је у члану 88 овог закона и у једпом распису господина министра јасно опредељено ко извињава и у којим случајевима изостанке ђачке. Ми бисмо овде рекли, да се једино могу извинати осуства у след болести ђака, смрти у кући, славе, свадбе и кумства ако то на ђацима стоји. Све осим болести могло би трајати по један дан а више никако.
Члан 38.
Овим чланом дато је право једино учитељу да осуства ђачка извињава, или не.
Но како од тог извињена учитељевог или неизвињења зависи и казна родитеља, чија деца нису уредно школу посећавала, — то је, како нам се чини остављено широко поље несавесном учитељу зл спекуладију. Овоме би се могло колико толико доскочити, ако би се, поред неузимања у олакшицу при давању оцене рада школског— дало право контролисања у бележењу и извињавању учињених изостанака стручном надзорнику, управитељу а где овога нема и председнику школског одбора. У колико је ово згодно место бесавесним учитељима, којих не можемо рећи да нема за спевулацију, у толико више је то исто место почетнику учитељу па и старом, но скоро дошавшем у непознато место, клизавије земљиште за одржање моралног чврстог карактера, кога мора бити у довољној мери код сваког правог наставника и васпитача, који тако онажно својим понашањем и угледним примером треба и може утицати на це-
69
лу околину, Па и то контролисање од стране преседника школског одбора било би више саветовање при извињењу изостанака. Но како се често дешава да сам председник радо иде на руку својим суседима, бирачима и пријатељима, то би потребно било наредити, да је он дужан за сваки свој навод при оправдавању изостанака дати учитељу писмен, потврђен а у случају писмености и својеручно потписат акт. Ово би натерало председника да буде увек искрен и истинит при том саветовању.
Тако исто треба дозволити учитељу — управитељу — да може у случају сумње тражити уверу од општинске власти од родитеља, или старатеља који извињавају осуства ђачка. Ово би уверење сваки општ. суд дужан био истог дана када се и тражило буде издати и то бесплатно ако је икако могуће.
Овим би, како нам се чини, бар у неколико савестан а нов учитељ био заклоњен од преваре појединих непоштених ђачких родитеља или старатеља, који одмах чим сеса врата школских измакну, почну хвалити како су „добри мајстори“ те преварили „паметнијег од себе“.
Учитељ мора бити сталан у својим законским потраживањима и безусловно неподмитљив, па ће свет одмах увидети да се не треба „шалити са школом као до сад“. Наш је свет, на жалост, научен на подмићивање, теће ту своју науку и код учитеља пробати, или учитељ, ако је прави учитељ, мора са грдњом таквог „госта“ испратити.
На послетку ћемо рећи, да је нужно одредити за колико осустава треба пријавити родитеља или стараоца одбору за казну и да је тако исто потребно