Учитељ

94

Једно благо, доцно лијегање,

Друго благо, рано устајање,

Треће благо, неодговарање.

— Девојко, зрно бисера,

И кито сваког цвијећа!

Немој нам бити срдита,

Срдита и огњевита;

Него нам буди весела

Весела и послушљива,

Покорна и умиљата.

— Девојко! набави себи свако добро, а највише „биља од умиља“ (да је сваком мила).

Е.

— „Е, да нисам то урадио“ — Тако се каје слабачки дух. „То нећу више никад урадити!“ — Тако се каје младић, од кога ће да буде човек.

— Ева је прва, жена, која је преварила свога човека. Чувајте се женскога, лукавства. Њ.

-— Живот је наш непрестано ходање ка смрти. 5 — ФКиви са вуцима па ћеш научити и сам урлати.

— Феивот се чини дугачак онима, који не уму да употребе сате џ минуте; а кратак је онима који у лудо троше и размећу дане;

— (Жели скромно, мисли слободно ; ради весело, сноси постојано.

— Жеље своје и ако не можеш са свим савладати, али их можеш толико зауздати да те не одвуку са права пута.

— урити, — нехасни много, већ треба, се кренути у своје време; то је главно:

— Живот овај био 6' Беда врло веља, Да човеку није Добрих пријатеља Пријатељ је нама Што пролећу цвеће, Зимзелена грана Што свенути неће, С' пријатељем добрим, Дели зло и добро, Покажи му дедом; Ја те љубим, побро.

| | | |

| | |

— Живот без добрих дела је као биљка без плода.

— ивети са сваким у миру и љубави, значи желети себи добра.

3.

— Фавист и брига гризу душу човека, као рђа гвожђе.

— Знање је утеха, а пезнање мука.

— Зао и пакостан оном је најгори коме је најближи.

— Знај да те познају људи по околини твојој, по друмовима твојим.

— Знање је снага, па ако си рад да буДеш снажан, ево ти шта ваља да прибављаш себи — знање.

— Знање је светлост, знање је моћ.

Учимо се браћо, и дан и ноћ.

— Злато је увек злато, ма прљавим покрито прахом; пра' пак остаје пра' макар се сунцу дизао. У :

— Златно полглавље сан не доноси блажен; .

Никакве цене нема дом украшен,

Кад срце гризе чама и немир.

— Зле су бодести, а зла је и смрт; али је најгоре зло, кад деца не слушају родитеље своје.

— Зар би правда ту цену имала,

Кад би мање од главе вредела 7

—- Фло зато не чини, што 16810. а не зато што се бојиш казни.

— Зло је стање онога места, у коме многи лекари н многи адвокати посла имају.

— Земља би била прави рај, кад би се људи владали по еванђелу.

— Златним кључем не отварају се рајска врата, већ добродетељу и човекољубљем.

— Завист сама себе једе. Човек пун вависти празан је среће.

— Чавист је коров у души човечијој.

'Искорени га чим се појави, јер ако набуја,

кадар је све цвеће у души твојој да загуши. — Флатоје крву људском друштву, грађанин без злата, и онај, који га одвише има, јесу болесни чланови друштва, — Внајте да гордељив човек постаје ваш непријатељ, ако савете његове не слушате. — Задовољство је цвеће које расти само на стаблу добродетељи.