Учитељ
94
Једно благо, доцно лијегање,
Друго благо, рано устајање,
Треће благо, неодговарање.
— Девојко, зрно бисера,
И кито сваког цвијећа!
Немој нам бити срдита,
Срдита и огњевита;
Него нам буди весела
Весела и послушљива,
Покорна и умиљата.
— Девојко! набави себи свако добро, а највише „биља од умиља“ (да је сваком мила).
Е.
— „Е, да нисам то урадио“ — Тако се каје слабачки дух. „То нећу више никад урадити!“ — Тако се каје младић, од кога ће да буде човек.
— Ева је прва, жена, која је преварила свога човека. Чувајте се женскога, лукавства. Њ.
-— Живот је наш непрестано ходање ка смрти. 5 — ФКиви са вуцима па ћеш научити и сам урлати.
— Феивот се чини дугачак онима, који не уму да употребе сате џ минуте; а кратак је онима који у лудо троше и размећу дане;
— (Жели скромно, мисли слободно ; ради весело, сноси постојано.
— Жеље своје и ако не можеш са свим савладати, али их можеш толико зауздати да те не одвуку са права пута.
— урити, — нехасни много, већ треба, се кренути у своје време; то је главно:
— Живот овај био 6' Беда врло веља, Да човеку није Добрих пријатеља Пријатељ је нама Што пролећу цвеће, Зимзелена грана Што свенути неће, С' пријатељем добрим, Дели зло и добро, Покажи му дедом; Ја те љубим, побро.
| | | |
| | |
— Живот без добрих дела је као биљка без плода.
— ивети са сваким у миру и љубави, значи желети себи добра.
3.
— Фавист и брига гризу душу човека, као рђа гвожђе.
— Знање је утеха, а пезнање мука.
— Зао и пакостан оном је најгори коме је најближи.
— Знај да те познају људи по околини твојој, по друмовима твојим.
— Знање је снага, па ако си рад да буДеш снажан, ево ти шта ваља да прибављаш себи — знање.
— Знање је светлост, знање је моћ.
Учимо се браћо, и дан и ноћ.
— Злато је увек злато, ма прљавим покрито прахом; пра' пак остаје пра' макар се сунцу дизао. У :
— Златно полглавље сан не доноси блажен; .
Никакве цене нема дом украшен,
Кад срце гризе чама и немир.
— Зле су бодести, а зла је и смрт; али је најгоре зло, кад деца не слушају родитеље своје.
— Зар би правда ту цену имала,
Кад би мање од главе вредела 7
—- Фло зато не чини, што 16810. а не зато што се бојиш казни.
— Зло је стање онога места, у коме многи лекари н многи адвокати посла имају.
— Земља би била прави рај, кад би се људи владали по еванђелу.
— Златним кључем не отварају се рајска врата, већ добродетељу и човекољубљем.
— Завист сама себе једе. Човек пун вависти празан је среће.
— Чавист је коров у души човечијој.
'Искорени га чим се појави, јер ако набуја,
кадар је све цвеће у души твојој да загуши. — Флатоје крву људском друштву, грађанин без злата, и онај, који га одвише има, јесу болесни чланови друштва, — Внајте да гордељив човек постаје ваш непријатељ, ако савете његове не слушате. — Задовољство је цвеће које расти само на стаблу добродетељи.