Учитељ

је историчару потребно нарочито с тога, да би на основу изведених закона из прошлих и садашњих историјских чињеница могао извести и законе будућности, који за наси јесу од највеће користи. Јер знати законе будућности, значи умети удесити путеве живота по прироАним основицама, значи — појмити све оно што ће се с човечанством збити. Но ово „појмити“ — разуме се — може само у толико бити сигурно, у колико су прецизније сазнати закони будућности. А по што закон историјски не произ= лази из једне појаве историјске, већ из читаве групе појава — као што ћемо видети доцније — то није могуће сазнати у напред баш сваку историјску појаву за се, већ само групу појава, која ствара (чини) један извесан облик социјалног развића. Дакле, под речи „све“ не треба разумети одма сваки засебан појав, већ само облик друштвени. Појава у човечанству има безбројно много, али ни једна појава сама, за се не даје облик друштву. Две истоветне појаве нису се никад збиле, увек се једна појава равликовала од друге. Нема ни једне појаве која би сама за се давала облик целокупном друштву, већ то увек чине више појава у друштву. С тога и јест тешкоћа, да се из једне историјске Форме човечанства сазнаду све оне појаве, које ту форму чине. Ако кадгод испадне за руком да се према карактеру друштвених облика будућности изведу потпуно и поједине појаве, онда ће речено „појимати“ бити и потпуније и сигурније. У осталом, ово није ништа не могуће, само кад се претходно добро проуче појаве и Форме прошлости и садашњости и кад се добро сазнају начини помоћу којих се из по-

| |

знатих Форама изводе поједине појаве. Јер кад смо у стању да према карактеру облика извесне науке одредимо саставне делове његове — његове специје, које се пронађу тек доцније после нашег опита — онда за што се јне би могле извести појаве из каквог будућег друштвеног облика помоћу којих овај и добија свој карактер % Разуме се, овде не може бити говора само о голим Формалностима с којима се дуго бактала историја човечанства, а које се састоје у именима разних владара, реформатора сталежа, научара и т. д. Но то историји човечанства као науци баш ништа и не потребује. Она не пита за имена, већ само за Факта, будући су то њени Фундаменти. Да ли је коме владару или реформатору или којој другој историјској личности било име Петар или Павле, ње се баш ништа не тиче, Историја тражи само еве оне чињенице које стварају један друштвени облик и време у којем су се те чињенице збиле, а на све остало она ни главе не окреће.

Историја човечанства бави се само с.

појавама које су произведе историјске индивидуе под различним утицајима. Њој је главни предмет дух, који је резултат свију историјских индивидуа

и који се модификује у различне облеке.

Као год што је хемији задатак да, из појединих елемената склопи неко ново тело -— нов облик, и обратно : да анализира неко тело — неки облик — па саставне елементе, трудећи се при том да изведе сталне законе за анализу и синтезу и остале хемијске активе, исто је тако и задатак историји човечанства. Њој је задатак да прибере верно сву радњу човечанства, да је генералише по облицима, да изнађе законе модифи–

~