Учитељ
заиста дете, — увати своје дете, које је на оном крају било, и закоље га. — Брже сада упале луч, те паре да узму. Али имају шта и видети ! Они су своје чедо невино заклали.
Сутра дан дође кмет с пандурима те онога лопова увате и отерају у суд. Суд га осуди на робију.
Врло добро.
Тако ће сваки проћи, ко другоме мисли да учини 3л0.
За то је Христос и рекао:
„Ко другоме јаму копа сам ће у њу пасти!“
Радош
7. Турчин и Циганин.
Неки Турчин сврати на конак у једну механу. Те ноћи десило се те му је коњ липсао. Тоје први видео син механџијски, па отрчи и каже Турчину да му је коњ липсао. Турчин викне:ћути бре рајо, ко ми други каже од њега ћу да наплатим.!“ Ово механџија, чује, па да једном Циганину ручак, да он иде да коња турчиновог напоји. Циганин отиде, па се брзо врати. Турчин га упита шта му коњ ради- „Бог и душа, ага, сав се растарабашио ; башка, седло башка узда!“ — „Велиш ли бре да је липсао 2" — „Не ја, но ти велиш ага!“ И тако опет турчинова штета.
Добро.
Било је још неких причица, но их нисам хтео овде ставити Неки су знали дугачке приче, а неки никакву нису знади.
МУ. Децо! — Са овим причама ми смо за сада свршили наш разговор. Из досадањег разговора видео сам, колико је који знао да се разговара.
Неки од вас није знао готово ништа да |
прича, — није знао да се разговара.
Није знао зато да прича, што је слабо пазио и памтио шта око њега бива; ако је што год видео или чуо није хтео да га упамти. То неваља ништа!
Ко не пази и не памти што је видео или чуо, — тај ће мало да зна. А ко мало зна, мало и вреди. Ко пак више зна више и вреди.
89
Они, који нису запамтили ни једну песмацу ни једну причицу, — а чули су је од
евојих старијих, — они ће све заборавити
и ово, што су у школи учили. да њих ће рђаво бити. Кад порасту велики људи, неће да знаду да певају, да причају — па их неће нико ни зашто ни рачунати.
Ово што ви у школи учите написали су људи. Они су били вредни, па бу све записивали и памтили штогод су чули идл видели. Написали су у књиге и нама предали да читамо, Млого су пазили и учили те постали славни људи. ·
Неки су међу вама доста знали да причају и да се разговарају. Они ће знати, да се разговарају, и кад порасту велики људи.
Ну, да би и ви знали други пут да нешто причате, — ја вам препоручујем, да од сада добро памтите што чујете и видите Да би више знали загонетака, песмица и прича, препоручујем свима, да сашијете по једну књижицу, — па у ту књижицу све да записујете што чујете и видите, а важно је. Нарочито, загонетке, песме и приче.
Оћете ли тако!
„Оћемо, оћемо!
Неки су одма почели да тревијају табаке.
Нека, нека, рекох им, немојте сада одма, јер баш онај, који је сада превио табак за књижицу, — може бити, да неће ништа, записали.
Остављам вам времена до Петрова дана.
| Онда ако будемо живи, видећемо колико
је који привредио.
Имајте на уму, даћу некима прегледати | рад и пре тога.
Сад сте чули шта сам вам казао, па се потрудите.
Ови као из једног грла: Оћемо, оћеко !
С тим и завршаисмо овај наш интересантан разговор.
Друговима.
Покушајте, драги другови овај начин у вашим школама. Ово је један врло згодан начин да се сазна, колико који ученик 06раћа пажњу на оно што око њега бива. Видећете из овог мог рада да неки несу умели ни једне да прослове. Може бити