Учитељ

Е 118

Према овоме примеру, ја сам поступио овако. То је са свим оправдано по моме мњењу. Јер, ако се које дете за оваку грешку казни, оноће гајити у себи жељу да други пут удари тог истог ђака или другог жешће па ће бар онда казну стрпљиво сносити; или, дете ће гледати прилику да онај њега удари, да га после оптужи и љрати зајам. А мисао на враћање увреде или казне у _ оној мери у којој је добивена, не рађа братску љубав, не рађа хришћанску љубав, већ

оно и

мојсијевска начела. А братско намирење, опроштај као другу, рађа љубав у деце, рађа добре врлине, потсећа окореле на њихове погрешке и вели им: „сетите се ваших дела, сетите се. вашших злобних мисли“ и она доцније подражавају онима који су добри и желе да се раввају. Свака казна,

"код ове благе, а родне, излишна је, јер је

лоста што савест казни онога, који треба Физички да се казви. Толико о томе.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Господине уредниме ,

У 1 бр. „Учитеља“ штампан је одговор г. Стеве Чутурила, прошлогодишњег ревизора окр. пиротског, на моју примедбицу у 80 бр. „Учитеља“ која се њега тиче.

Пошто је г. Чутурило на испиту био врло нестрпељив те није хтеода чује моје разлоге скоро ни о чему, штоми је приметио, то ми је баш мило што ћемо се овом приликом овде споразумети бар о писању прописа.

Ствар је у овоме: г. Чутурило у сред испита рачуна запитао ме је за што ђаци нису писали прописекао што наређује распис о томе (т. ј. да пишу само оно што је стављено у Греду речу сваког прописа), него су писали читане чланке из читанке; — ја сам казао за то, што ови прописи вису добро удешени, јер би ђаци писали 4 год. једно исто, а што је најважније ђаци Т раз. не би изучили писати велика слова која су у последњим бројевима, који се не могу прећи за 4—5 мес. Г. Чутурилон не сачекав да ја довршим мој одговор рекао је да продужимо даље испит из дотичног предмета.

Ето то је био повод за једну малу препирку, која је била између мене иг. Чутурила као ревизора. '

Па ко је имао право, ја или г. Чутурилор Бога ми ја сам имао потпуно право. То ми г. Чутурило истина на испиту није хтео признати, али ево у одговору овом где признаје: „и ако је опсег наших прописа тако растегнут, да се сви бројеви не могу прећи

ва једну годину, онда јепогрешка до сами прописа, ч онога ко и је уређивао.“ Ово сам и ја доказивао а он ми није дао да докажем, него ипак хвала му што данас то признаје. Сад види и сам г Чутурило да сам потревио што сам за моје оправдање доказивао нецељисходност прописа. «Као ми је само што г. Чутурило није казао за што је заступао оно, што и сам види да не ваља.

Дакле, с овим смо се споразумели 0 писању прописа на овај начин : ла овако писање прописа не ваља, и да су прописи сувише растегнути, те не могу за 4—5 мес. да се пређу сви бројеви.

Сад још мало да се споразумемо нешто о методу Грајнеровом. Ту прво оћу да кажем, да се г. Чутурило вара, што вели да ја не

“ познајем Грајнера ни по имену кад га на-

зивам „Грајгер“. Знам ја Грајнерово име. добро, а и метод његов. То ми је казивао г. В. Бакић про. педагогије у учитељској школи и том приликом је казао за прописе које је г. Чутурило удесио по Грајнеровом методу да су по најбољи, то ми ево и данас у нотесу стоји записано поред неких књига које нам је г. Бакић тога часа препоручивао за читање. А што је штампано Грајгер а не Грајнер, то је погрешка рукописна или штампарска, у мом оригиналу лепо — пише — Грајнер. Но само не треба, бити толико педант, па ићи у таке крајности, те из тог закључивати да га не повнајем .