Учитељ

дића, да то сам је тако омрзао, за то је и у школи гоним свима срествима. У овој горњој крађи био сам онако благ за то, да само искучим признање; да моја сумња не буде неоснована. Још сам употребио испитивање баш у школи, а то с тога да друга деца чују ла је тај и тај украо, то и то, па да се гнушају таквих поступака. Но многи ће рећи да ја оно дете, које украде малу стварчицу престављам као разбојника и хајдука и ако јеоно учинило ту крађу као дете, па ме може осуђивати и рећи да антипатишем деци. Ја сам уверен да велике крађе не произлазе од један пут већ су им претходиле мале и учестане. (Само велики новчани дефицити не морају имати претходне мале крађе). Па кад морају бити испочетка мале, то их треба још док су мале и уништавати ; а ак) дођу до великих, онда се треба осигурати друкче Деца школска то је смеса, да речем, различитих елемената. На њих треба обратити пажњу и све оне добре врлине утврђивати а пороке затирати.

Многи се учитељи и не обазиру на ове појмове у својој малој државици — школи. То знам отуда што сам једном у једној школи затекао тај порок (крађу) развијен толико, дм сам и сам морао своје ствари крити до год нисам тај порок излечно. У другој школи затекао сам неки јапичарлук неку ђумручину од стране старијих ђака и т. д. Нека не буде ово последња брига, васпитачима, јер треба да знају, да мале варнице праве ватру, мали додир велику експлозију.

Ш. #

Опроштај кривице. 1916 1881 г. Пре поде био је ударио Младен Јеремијћ уч. ЏП раз. Милосава Станојевића уч. из Гразр. у мошнице, дрветом. Милосав отрпео онда и није се жалио. Но кад је пошао по подне у школу, почело је да га боди и кад је дошао у школу плакао је. Није јављао ни родитељима. 1

Јави мени за, то А. Јоваћ. Одем у школу и запштам Милосава шта му је. Он каже да га је ударио Младен. Одмах дозовем Младена и упитам:

— Што си Младене ударио Милосава те сада не може да идер

— Госп. он мене дирао.. па.. тако Славко

:.. па ја га ударих... — Па казао сам, да ви треба сваки пут едан другом да праштате увреде. Ви сте деца, па се често свађате; данас он тебе ударио, сутра ћеш ти њега, и ако те ударио опрости. Ви ћете још заједно да учите школу, па ћете за то време још пуно пути да се посвађате, поинатите, подеменете један другом, што је то све ружно, па кад тако често радите, зар да се бијете 5 Треба да праштате један другом. — Шта да радимо Младене, кад ниси послушао моје савете 2

Он ћути ништа не говори и изгледа равнодушан.

— Ја ћу Младене да те казним, али тада, ако Милосав рекне, а ако ти опрости ија ћу ти опростити. — Оћемо ли Милосаве да га казнимо 2

— Јако да му опростимо, вели Милосав лагано.

— Кажи јаче да чују сви.

— Фа јако да му опростимо а други пут да га казнимо.

— Ето Младене, сада ти је Милосав, као добар ђак и као добро дете, опростио па год сада и ти и сви да праштате један другоме. Видиш како Милосав неће теби да врати злим, већ добрим — опростио ти је:

Младену почеше да се котрљају сузе по очима и уђе му жаргу лице кад чу да Милосав пред свима ђацима, гласно рече да прашта. Хтеде да плаче од тог узбуђења да ја не изађох на поље.

Напомена. Благост и стрпљење то су две врлине, које учитељ мора да има и које сваки треба да има. Оне никада нису донеле зле последице, и за то ву оне неопходне за школу. Благо поступање учитељево с децом, улива у децу љубави поштовање, а стрпљив учитељ зауздава љутњу и дечије зађевице ладнокрвно, али са успехом казни. Такав човек треба да буде и у другим приликама, —