Учитељ
1
ПРАКТИЧНА ПРЕДАВАЊА.
|
ГРАВА ЗА ПРЕДАВАЊЕ О ШАРАНУ
У ТУ. Р. по БРЕМУ саставио прог. Б, Б. Т.
Шаран. (Рећаз Ђегаз Ј.) На сликама Шрајберовим таб. [1. ђ. десио горе она змија што се обавила око дрвета и пружила главу на инсекта.
1. Опис тела.
Боја. Покривач. Облик. Величина. Шаран је боје сиве (мужак) или мрке (женка), а поред тога могу се шарани по боји тако разликовати, да се не могу наћи ни две ове змије, које би се по боји потпуно слагале, Мужак може бити беличаст, сивкаст пепељаст, зеленкаст, жућкаст, мрколаст; а женка, опет мрко сива, мрко дрвена или црва. Наесликама Шрајберовим насликана је женка мрко црвена. Но Грка веругава трака дуж целих леђа налази се код сваког шарана, осим што се једва види у црних женака или се никако и пе види. Ова мрха трака изгледа као да су поређани црни четвороугли. С обе стране ове траке на боковима ређају се црне мрље дуж целог тела. На задњем делу главе има две црне пеге као лук. О доње стране шаран је обично загасито плав. Од овог шаренила боја добила, је ова змија име шаран.
Тело је покривено крљуштима као и у смука. Но на предњем делу главе има три веће крљушти, које се зову штитови.
По облику шаран много личи на смука. Ко је видео самб једну, ма коју змију, умеће увек казати, да је змија. Само незналица, може се варати, да је и ужак или слепић, (Апела ггав 5) такођер змија. А међу тим слепић је гуштер без ногу.
Мужак порасте на 60 см. а женка до 80 см.
Глава и врат. Глава је отраг много шира од врата, прилично је пљосна, спред мало заокругљена, управо је трокутна. Врат се јасно види, са стране је мало стињен. На, глави н у глави шаран има све оно штоц
смук. Само је нешто мало друкчије. Очи су у шарана веће, светле су и подмукло вире испод штитића, као да намигује, зеница је дугуљаста, а на сунцу се стеже тако, да се једва види као танак расцеп, а у помрчини се може веома раширити. Дужица бли- . ста у оку као огањ. У горњој вилици шаран има с обе стране по један шупалљ. шиљаст и веома накривљен, отрован 316, а по непцима имајош два реда зуба. Иза ових зуба над горњом вилицом а испод очију | налазе се повелике отровне жлезде, у којима се одваја жесток отров. Кад шаран уједе неку животињу, стегне шупљину (кесицу) с отровом, те отров уђе у рану кров шупаљ зуб, и отрује крв. Ове отровне зубе завлачи шаран у кожну ножпџицу, па кад хоће ла уједе онда их исправи. Осим ових отровних зуба и оних по непцима има чакљасте зубе и у доњој вилици.
Труп и реп. Труп је према врату дебљи, на леђима је спљоштен, лакле иде више у ширину него у висину. Трбух је пљосан, реп кратак и разговетно одвојен од трупа, на врху пак веома зашиљаст.
Унутрашњи делови су онаки као и код смука. |
П. Живот шаранов.
Становање. Шаран живи по шумовитим брежуљцима где има пропланака за сунчање и зачкољина за сакривање. Станује у рупама испод дрва код жила, или у стенама, у рупама лисичијим, мишијим и кртичијим. При мом евакад мора бити близу удесно место за сунчање, које му је најмилије уживање. Дању се не удаљава много од својег стана. Ноћу пак више тумара него дању, јер је шаран ноћник. Тек по што се смрачи, полази шаран на лов. С тога се могу ноћу много лакше и хватати него дању, а нарочито ако се запали огањ. Ноћу |