Учитељ

121.

.

је шаран много веселији, бржи и окретнији. У зиму скупљају се шарани у рупе ч “у презиме уклупчени као гужве до Априла.

Кретање. Шарка пуже само уза крива дрва, а може мало и пливати. О шарану се можда још више прича, како може скакати ва човеком, но то није истина. Кад се штапом дира, скотура се као гужара, а, главу у среди држи подигнуту.

Храњење. Шаран се храни највише топлокрвним животињама, особито мишевима и младим кртицама. Као и смук може дуго гладовати, а да му не шкоди. Храну гута као и смук, а не жваће је.

Множење. Млади шарани носе по 506. а. стари по 12 до 14 јаја. Чим јаје снесе, почне се змијић унутра мигољити и протезати, провали кошуљицу и измили. Мали змијићи су дуги 19. см. и све имају као и маторе змије: на глави штитове, крљушти вубе, ножниде за отровне зубе. Само им је провидна горња кожица (евлак). После неколико минута или часова већ свлаче кошуљицу тако да им је то први посао у животу. Како су се јаја излегла већ у шарану, то се каже: шарани рађају живе змијиће. Младизмијић је потпунце самохран јер жива безродитеља и браће. Нађено је да млади змијићи од 6 дана већ имају толико 0трова да уморе миша.

Особитости. Шаран је најљућа змија. По |

читав сахат непрестано уједа, кад се штапом дира. У беснилу од злоће уједа у ваздух, у маховину и своју сенку. При том се са-

вије у котур а глава мује у среди, па је |

спушта и праћака. Осим тога и самог миша "не уједа свакад, што значи да разроко гледа. Пре него што уједа, палаца језиком, а кад уједа, увлачи језик и очи су му као отањ од беснила. Цичи при затвореним устима а то долави што тада јаче удише и издише. Кад издише, глас је јав и низак,

а при удисању је слабији и виши. Осим

тога тако се надима, кад цичи, да и мршав изгледа, врло дебео. Увек је на опрезу и као готов да уједа. Ова злоћа издаје га често, јер га човек не би ни спазио у шевару. И кад лови, цичи као да се брани, те ни у том не показује нимало лукавства.

Овака злоћудна животиња не може се ни припитомити. Глава уједа по неколико минута или по неколике четврти часа, по што је откинута од тела. |

Ево како прича један Немац о шарану: „Веома је значајно посматрати, како ужасно жудно убија мишеве. И у ропству, кад | шаран вољно скапава од глади, и неће лако да уједа другу животињу, већ ако се дражи; па и тада његова погледи севају од дивље жудње за смрћу; чим угледа миша, почиње уједати за бедном животињицом, убија га у дивљој страсти, али га не поједе. Чим се мишић мртав прући смири се његова ђаволска душа, јер је вликовад угасио своју жеђ за осветом у крви непријатељевој. Често сам посматрао такав призор. У сандуку сам имао 10 до 20 шарана, поред разних других змија, слепића, гуштерова, жаба и т. д. Ту бејаше права мир и као да не зазираху ове животиње једна од друге. Пустио сам миша међу ове умирене животиње. Не плашећи се маш трчи тамо амо, мисли јадан, да јеу добром друштву, па се не боји, да скочи и шарану на главу и леђа. Али гле опаке животиње — шарани — скупљају врат и главу, очи се зажаре, језиком врло брзо палацају, свуда се чује како шићку, и на скоро ујед за уједом пада кроз ваздух за мишем. Сиромах миш још не зна да се радио његовој глави. Измиче се од уједа, скаче тамо амо, али се нигде не може скрасити. На послетку смртно оружје погоди га. Миш дргће, надима се, кледа, пада и умире. Још се нису емирили раздражени духови, још се чује овде онде да по гдекоји шаран шикће и види се како кроз ваздух уједа. Но на скоро по смрти непријатељевој повраћа се мир и спокојство“. Шарани се рађају злини остају таки целог века. Виђени су итаки змијићи, који су тек из јајета измилели и још влажни, а већ при додиру циче и жестоко уједају око себе. Чим почну пузити из јајета, отварају вилице, подижу смртно оружје, развлаче главу и тако се спремају на посао.

„Ђутит као змија, између госпођа (уз међудневицу, кад се ваља да спрема да одлази са земље).“