Учитељ

138 _

ти га у шишаркама Оно се бере с пролећа, а не с јесени као јелово. Ово пак бива, за то, што семе борово врло тешко опада и немамо се чему плашити за њ. Из борових шишарака најбоље се вади семе, ако се шишарке завежу у кесице, чија. половина остане празна, па се на млакој земљаној пећи загревају и држе дотле, лок се саме не отворе. Само треба пазити да топлота није велика да шкоди семену. Из пукнутих шишарака превртањем у кориту испадне све семе. Или сезагревају Априла. Маја и Јуна на сунцу.

4. Где растег Према величини дрвета, и роду са јелом, рекло би се да бор не може расти и успевати свуда. Али чудо што је он задовољан са сваком земљом; њему не шкоди да расте у топлој и хладној земљи. Он подноси сваки климат (објаснити). С тога се он налази на великвм планинама као и у дољама и баштама пресађен. Најрадије успева на песковитом земљишту, с тога они, који га пресађују пазе (и треба да пазе) да се у рупи, која се за њ спрема, мете врло млого песка или песковите земље. Бор у неким крајевима чини читаве шуме (ужички округ).

5. Множење. Бор се множи на више начина : сејањем семена, пресађивањем изданака и положаницама. Семе се сеје или с пролећа кад се извади или прве (идуће) јесени. Ако је семе у шишаркама, онда се сеје кад се оберу а то бива месеца Марта или Априла. да по ектара (ланац) земље треба 6–9 Кг. семена. Оно може расти

у са свим отвореном пољу. Врло мало покривено ипак ниче. Семе посејано с јесени ниче одмах с пролећа, а посејано с пролећа ниче после 5— 6 недеља. Пресађивање |

: | изданака није добар начин. Положанице |

се могу произвести на дрвету овим начином: треба изабрати гранчицу добрр, лугачку до 15 с. м. (ако је лужа прекратати је), затим на доњој страни испод пупољка, засећи кору у наоколо да доњи сок не иде више у гранчицу. Ок» пупољака се облепи балегом чистом или ако је житка измешати је са мало смољњичне земље. То треба увити са сламним ужетом, често квасити да је влажно и после 20—30 дана из тога пупољка, избиће жилице, које ће расти све више и више. Гранчицу са добрим жилама треба одсећи и онако са балеговом чалмом пресадити на одређено место.

6. Корист и употреба. Врло је велика корист од бора. Он нам даје врло тврдо и јако дрво за грађење разних ствари као и лађа бродова. Његово је дрво пуно смоле, с тога добро гори и познато је народу под именом луча. Од смоле се добија терпентин, терпентинско уље, «аклина, и кињерус. Сви ти корисни производи бора описани су код јеле — његове сестре. Где год се може употребити јела, ту бор заузима прво место и истискује ову. Код нас је најпознатији боров катран (описати ваља како се гради).

7. Брете. Има Бели и Црни бор. Овде је описан Бели бор. Црни бор се разликује по кори, лишћу и шишаркама. Кора, је сива, оздо (изнутра) црвена; лишће је дуже 5–12 с. М. и црно-зелено; шишарке су веће. Он се сади по вртовима и баштама, као и дворовима ради украса. И њега има код нас доста.

8. Увршћивање. И бор је четинар и зимзелено дрво.

јик, [тог