Учитељ

141

— Ко саесвима добро живи, онај и са сасамим собом добро живи.

— Ко учи мудре изреке, да се другима смеје и руга, и да их осуђује; а не да себе поправи, — тај лудо живи.

= Ко никад није бно у опасности, т.ј не коже своју храброст познати.

— Књиге ми говоре разуму ; пријатељи ми говоре срду; небо ми говори души, а све остало говори само мојим ушима.

— Клеветник је најљући дивљи звер, а, ласкатељ најопаснији питоми звер;

— Ко живи уредно и ради уредно, и др-

жи се реда у свему, његов један дан вреди |

као кад су му три дана.

— Ко је највећи лажоврг — Онај, који

нијвише о себи говори.

— Кад би се за осветом сви повели, брзо би се утаманио цео свет.

— Кокошке, које много јаја носе и људи који много говоре нису јунаци на делу.

= Који не схвата и не осећа, да су сви људи међу собом браћа, од тога ће мало користи бити.

— Ко не уме себи да заповеда, тај ће бити довека туђ роб.

— Ко хоће лепа цвећа, нека кида коров око њега, — не само у врту, него ну срцу свом.

— Ко лаже, тај на последак сам себе превари.

— Ко свуда нос завлачи, завуче га често и онде где не ваља, те страда.

— Ко се од првог препада застраши, тај неће далеко дотерати.

— Ко хоће кривицу своју лажи да опере, тај све дубље у њу пада.

— Ко је заслужан да има пријатеља, тај ће га и стећи. И можда га већ и има а сам не зна да га има.

— Кад узјаше добар јахач кљусе лоше, Крај све муке на по пута остадоше. Кад на добра хата седне јахач лоши. И онда, се добра спага залуд троши,

А кад ни коњ ни јахач ништ не вреде. Сачувај те боже, брате, таке беде.

— Ко сам није кадар сачувати своју тајну, како може искати од другога, да му је други сачува,

— Ко хоће да су му други праведни,

| нека и сам њима такав буле.

— Кад је ко познат, да је двострук и лукав, не ваља му веровати, ако ће не знам како лепо говорити.

— Кад хоћеш башту да засадиш, најпре истреби коров, па онда сади цвеће. Тако чини и са срцем својим.

— Колко ј чија јака душа

Свак на себи нек' окуша.

Кад те слабост на зло мами

На мегдан јој мораш стати,

Ал' се стиди кад ни слабост

Не би мого надјачати. — 3. Ј. Ј. —

— Ко купује оно што му не треба, продаваће оно што му треба.

— Ко на туђој срећи своју срећу зида,

Његова ће срећа бити без прекида.

— Ко утире сузе што брат пролива,

Тај божанску радост на земљи ужива

— Ко признаје своје кривице и своје грехове, и још ако се каје за њих, ономе ваља и опростити, јер ће се. поправити и биће честит човек.

—- Ко ув ветар пљује, себе ће попљувати. — Ко се туђем злу радује, тај учи друге како ће се његовом злу радовати.

— Ко жели рибе без костију, неће је никад јести.

— Које псето лаје, то ретко уједа.

Из подмукла често задеси те беда.

— Ко у лажи помоћ тражи,

Тај сам себи ноге сече Дл боље утиче.

— Кад те злотвор хвали, Не радуј се лудо. Мора бити да си нешто Учинио худо.

— Ко ником није благоларан на слалкој љубави и пријатељству, показује, да нити кога љуби, нити га ко љуби, —а на, што му таки живот. |

— Ко тражи разум, разумнији кући дође; а луд се луђи врати него што је кад пође.

— Који ватру сламом гаси,

Томе кажу: будала си! — Крв се крвљу не пере, него водом. — Ко се брине о себи у младости,