Учитељ

154

Шта би имало још да се кажер Је ди

човек жалио псетанце7р (Сваки нек сСМИСЛИ |

ло реченицу, којом ће да каже то... пишите како је ко смислио.

Како си ти написао Р А тир Ти2 Чије је најбоље.

Измењајте по двојица прописе: ти њему подај твој пропис, а узми његов. Читајте да ди је где год погрешно написано; па ако има погрешке, поправите је.

Ко је нашао погрешкур Како си попра_вио2 Ко је нашао јошр И т. д.

Прочитај све М| Читај ти! Читај ти и казуј где је тачка и где велико слово. Уамите сваки свој пропис. |

Примедба. Овако од прилике мислим да, би требало предавати писмени рад онда, кад се оће да се деца уче, да сама склапају реченице, којима ће нешто да искажу, да се ушраво уче да пишу сама из главе, При овоме треба увек тражити од деце, да сама склапају реченвце, па од тих рече-

На-

ница узети, која је најзгоднија п увек нека.

сама деца кажу која је од тих разних реченица најзгодније казана. Тиме се обраћа пажња на то, да није све једно казати ма како него да се може казати згодније, може са више речи, а може и са мање.

Ако деца не кажу сама овакве реченице као што их ја нашисах, не треба их баш цедити ваздан, докле не кажу по овом калупу. Нека, кажу само лепо и добро, а где не могу да кажу једном реченицом, нека кажу то двема реченицама. У опште не треба заборавити то, да те реченице склапају деца н да то

нису какви књижевници, који умеју да кажу |

и депо и кратко и опет циврасто. Нека пе буде само погрешно казано а лепо пека буде колико може. Лепота ће доћи сама по себи после дужег вежбања.

ДЕ П. ДУЊА,

1. Име. Кад се изнесе гранчица луње или род, онда со лако погоди име, Гранчица је њена особене боје, с тога се врло _ лако и погађа од чега је. Име овога дрвета различито је. Млоги је зову дуња, други гуња, а неки још мркатуња и дгуња.

_лази у дрвеће.

2. Величина. Дуњино дрво није високо, већ је осредње. Из корена избија млого изданака, стога се често може погрешити и рећи да дуња спада у шибље. Она д0Може бити висока 5— 6 метара. Деблдо јој није дебело; гране расту у страну као ну јабуке и крушке (које су врло познате свакоме). ;

8. Делови су у дуње ови: корен, стабло, лишће, цвет и плод. |

а). Корен расте у земљи и носи жилеин жилице (делове, који усисавају храну). Корен је дуговечан траје до 100 година.

6). Стабло је доста, кратко, обложено са мрком кором чешће пегавом; оно носи кратке чворновате гране. И само је стабло чворнато.

в). Лишће је на кратким петељкама насађено на гране. Оно је јајасто, на врху завршкасто, а при дну (основи) заокружено, цело (наје рецкасто) и маљаво, длакаво с доње стране.

г). Цвет је правилан т.ј. потпун, састоји се из свију цветних делова. Дакле има; чашиму, која је у пет доста великих режања подељена ; круниш) са пет елиптичних (објаснити) листића, који су горе шири а доле ужи; прашнике којих има млого (више од 15) који су на цветне лиске нарасли; и тучкове, којих има толико колико окада у плоднику (обично 2--5). Цвета Априла или Маја.

д). Плод је средњи део цветин, који се зове плодник и који нарасте у велики рутави меснати и жути плод — у дуњу. Плод је обично раздељен у пет окаца, а у севаком окцу има две или више семака. Плод је озго обложен танком, тврдом и жутом кором. Испод коре налази се меснати део који је код доброг соја дуња меснат, мек и сочан, а код лошијег соја врло тврд, жилав (скоро дрвенаст), и има нека зрнца. У среди су окца са семеном. Плод задржава ћа и до зрења своју чашицу. Он је накисео и стеже уста. Зри Септембра или Октомбра.

4. Где растег (— Историја). Дуња расте и као дивља и као питома. Као дивља расте увек по крајевима шумарица (никада