Учитељ

Па

мештај чешће чисти и истреса, што је сувљи, и што се више проветрава, тим је боље за здравље.

Ваздух у собама треба да је увек чист и дивољно топао, ал не прегрејан. Собе се загревају, пећима. Најбоље су земљане пећи, које се изнутра, ложе, а најгоре су плехане.

Куће су најбоље зидане. Куће од дрвета или земље боље чувају топлоту, но зидане од комена и цигле.

Нужници треба да су удаљени од кућа, јер смрде и кваре ваздух, а особито лети, у време велике жеге.

Довде проучавали смо поједине де-

лове, те тако познали смо у главноме склоп човечјег тела. Сазнали смо разне послове, које поједини делови у телу свршавају, а и многе шкодљивости, које

ометају правилно и уредно свршавање |

тих разних радња, те тако много пута, "шкоде, не само појединим деловима, но и читавоме телу. Све то нужно је знати па да се одржи и сачува здравље. Здравље које је најпрече за сваког ; у њему је уживање и срећа, снага и напредак. За то сваки треба да чува своје здравље, као највећу драгоценост. А да се оно свагда одржи и сачува, нужно је знати и правила нека. Ко дакле зна главна правила о чувању здравља, и по њима се увек влада, он одржава здравље, те му увек добро бива. Ко пак не познаје правила за чување здравља, или се по њима не влада, него често пута чини и оно, што је убитачно и штетно, он поруши своје здравље, онемоћи, ослаби, и разболи се.

Здрав човек користан је увек. Он отправља у задовољству своје послове, и тако зарађује нужне потребе за себе

и своју породицу, подмирује издатке, којему тражи држава, општина, друштво, ит. д. Здравом је човеку сваки посао мио, па ма како тежак био. После свр-

| шеног рада, он се одмара задовољан.

Никакво непријатно осећање, никакав бол не муче га, и он одмарајући се ужива. У часовима одмора здравом се човеку отме и нехотично по која лепа песмица, а то најбоље показује, да је човек весео и расположен. И заиста само здрав човек може бити истински весео. У здравом телу дух је ведари весео, па се за то право и ввли; „само у здравоме тељу, може бити и душа здрава“. Ако је душа здрава, она је способна да зрело и паметно мисли, расуђује, памти и т. д.те тако здравље тела много помаже, да људи постану бистри, разборити и промућурни.

Напротив, ако је човек болестан, ове су прилике са свим друкчије. Болестан је човек на муци и себи, и породици, и свакоме. Он не може да врши никакав посао, или, ако га полако и ради, ради га нерадо и зловољно. Незарађујући човек у болести троши готовину. За то и богати у болести осироте, а сиромаси, ако су само здрави, помогну се и обогате. Осем тога, болешћу тело се измождава и мршави, па за то у болесном телу и душа почне да слаби и затупљује се. У болесном телу и душа болује, и за то су болесни људи раздраж љиви, незадовољни, љути, и не могу, као што треба, зрело мислити ни расуђивати. Такви су људи од штете и себи, и својој породици, и свакоме.

Богатство, власт, слава, господство, и сва у опште блага светска не вреде много без здравља, и не могу човека усрећити. СОиротињи је здравље сва у-