Учитељ

теха, све уживање, сва снага, и сав напредак. Ако је човек богат не може без здравља, а ако је сиромах, бев њега, је још већи, те му је живот сам јад и чемер. Без здравља не може нико да буде: ни самац, ни породица, ни народ, ни држава, и без њега сви пропадају. Јер:

Здравље је човеку највеће благо, По томе је свакоме и мило и драго.

За то, ако хоћемо њиме да се сладимо, Ваља да знамо, шта треба да радимо.

ћ бр.

ни а ви

ДОГАЂАЈИ У ШНОЛИ.

(НАСТАВАК)

МИА Тачност у предавању. Један пут (1—12 — 1881). запита ме на часу Младен Јеремић ђак П, раз:

„Господине! Обложили се Стока и Марко (уч. 11. раз.) у једну књигу: Марко вели да је било пушака за време Стевана Немање и кнеза Лазара, а Стока веди, да нису биле“.

— Нису биле пушке онда, велим ја.

— Џа не л' ја велим, рече Стојадин окренув се Марку, да није било; господин би и то казао.

— Па чиме су се они били 2 пита Марко.

— Фа време Ст. Немање биле су стреле, мачеви, копља и ретки топузи; а за време кнеза Лазара биле су сабље, мачеви, топузи и копље, а пушака им топова код нас није било.

— Е, онда Стока добија књигу, веди Стојадин.

— Па да како; кад су уговорили треба, Марко и да да, велим ја.

— А и још нешто да питамо, веди Стојадин. = Шта

— Пита Стока Марка: „од чега је Бог 2“ Марко вели: „од земље“. „Од чега је земљар“ „Од камена“. „Од чега је каменр “ — „Од косе“ (тако) „Од чега је косар“. Марко вели : „не знам“.

— Није добро погодио, ооговорим ја.

— Нел, даје Бог створио најпре небо и земљу, па онда отишао на небо.

Тако рече Стојадин. А Анђелко пита:

— Ама, истина, од чега је Бог2

— Ми не знамо од чега је; знамо само да има некога, који ствара све ово што видимо. Ко је то и од чега је не звамо ми Ми га зовемо Бог, па макар који даје и макар од чега да је.

Ето, каква се питања код деце порађају кад се о нечему летимички каже. Ја сам им причао о ратовима али нисам о оружју. Примедба је дечија умесна. Предавати о ратовима, а не поменути, каквим се оружјем служили, заиста је велика погрешка у предавању историје. Историја ратова — догађаја — историја је и оружја. —

Што се тиче другога питања о Богу, ту се предавач мора љутити. Предавати историју цркве каква је сада — штета је; променити је опет не смеш — расколник си, јеретик. Наћи средину, угодити и једној и другој страни, тешко је. Преставнић у историји цркве, то је Бог; а преставник у природним наукама, то је природа. Ако се објасни шта је Бог по природним наукама, надај се анатеми, були; а ако се о6јасни по св. писму, онда је нејасно, рађа се. сумња, а где је сумња ту нема науке. Дакле: предаји историју цреве такву каква. је, крив си, не предаји, опет си крив.