Учитељ

нова), а решава се обичном већином гласова. Из овога се наређења јасно види, да одлуке неморају бити „једногласне“. А да су четири гласа већина према једноме, ваљда неће бити потребно доказивати никоме, ко има појма о величини бројева. Дакле: трви разлог није никакав разлог — по закону. — Други разлог је „што на одлуку школ. одбора није пристао општински преставник“. Да видимо колико је јак и овај разлог. Први пут је донета одлука јеногла-= сно, а други пут са 4. против једно_га. Но да оставимо ово на страну па да пођемо баш законим путем. Чл. 14. закона о основним школама каже: „школску општину предетавља и о вршењу се њених дужности стара школ. одбор“..., а чл. 16. вели „чланове школ., одбора бира на две године одбор политичке општине“.... Чл. 21. ставља у дужност школ, општини да подмирује све школ. потребе п да даје учитељима накнаду за стан и огрев — ако им ове у природи не даје — ; а чл. 22. изрично вели да „количину накнаде... 0Дређиваће школски одбор“. Кад се све ово сумира излази јасно: да је школ. одбор шреставник не једне већ и више општина, и да јеон надлежан да одређује количину накнаде за стан и огрев. Дакле: кад је већина општ. преставника усвојила нешто, и кад је то по чл. 18. обавезан да изврши председник —, јер он мора да извршује све (законите) одлуке школ. одбора —, онда, зашто да се предпоставља један „представник општински“ другој четворициг Дакле; и овај разлог није никакав разлог. Још би имало да се проговори која о томе разлогу, „што су ствар решавала два интересована учитеља и

162

један професор“ !' Школски управитељи (као учитељи) ушли су у састав одбора по закону и по објашњењу мини-

стра просвете. Они нису били потпи-

сани на молби за повишицу а нису баш ни најмање утицали на остала три члана да донесу оваву или онаку одлуку.

Хајд баш нека су управитељи и „инте-

ресовани“, али одкуд се нађе да је шро-

фесор интересован! Да, се није и њему да-

ла накнада за стан и огрев! Е, ово је бал

· .... У прилог законитости и правично-

сти овога предмета јесте и та околност,

што су се два члана. школ. одбора, из-

менила и што су њихови заменици та- | кође били сагласни са осталим члано-

вима. А од ових чланова што су одступили, један је баш био „представник општински“, јер је заступао пред-

седника у дужности.

Из свега овога јасно се може видети да никаквог законитог оправдања, нема, решењу минист, просвете, којим је поништена једна законшта одлука школ. одбора, која је као правична и саобразна закону извршавана девет месеци. А какви су други разлови руководили минист. просвете при овоме решењу, то ће ваљда сам једини Бог знати! Доста је већ о овој ствари. Мени је само жао још то, што она није изашла и пред државни савет — као што је требало да буде —, те да он реши на чијој је страни правда.

Да наведем још који пример овакве природе.

Познато је да поједини председници школ. одбора не сазивају одбор на састанке по наређењу законском, нити извршују одлуке школ. одбора, и да се с тога школе знатно пате, па опет они не добијају заслужену награду. И