Учитељ

181

— Не очекуј поштовања од других, ако сам себе не поштујеш.

— Не плачи за мртвим, већ за лудим.

— Није срамота радити, већ је срамота зло радити — дангубити.

— Не треба људе ценити по њиховом благу и имању, већ по томе, како умеју то благо да употребе.

— Најбогатији је човек: штедљивац, најсиромашнији : циција (тврдица).

— Надежда једина са нама је свагда:

Последњи издисај животу се пада.

— Никога не вређај.

— Никада се не удаљавај од истине.

— Не реци ништа, чега се можеш после застидети; не учини ништа, о чем се можеш раскајати.

— Не помаже рад

Ако с' на ред не гледн, И балава рад,

Ако се не штеди.

— Највећа полза, коју човек може имати познавајући слабости и погрешке других, састоји се у томе, да себе од такових чува.

— Не рачунајте много на доброту срца онога човека, у којег очима ни једна сузица није никад ваблистала.

— Нема на свету бољег пријатеља од чисте савести, нити горег душманина од зле.

— Незаборављајте никад, ла владалач-

ка заповест није ништа друго, већ само једна општа дужност.

— Највећа и најстрашнија освета, што се може учинити једном непријатељу та је, да га човек никад не спомиње, и да га са свим заборави; тиме га претвара у ништа.

— Ништа није лакше, него осветити се зл увреду; ништа није благородније, него увреду отрпети и опростити : то је најславнија победа.

— Највише гризу срце оне туге, које се не могу казивати.

— Никад не скидај са ума, како је теби кад те ко увреди; па нећеш ласно другога, увредпти.

— Не треба мислити да мали непријатељ не може нам шкодити; јер мала искрица велики пожар може да произведе.

— Наука без добродетељи, место да просвети човека; више га ослепљава.

— Не судите о човеку по његовој рјгоби ; опа често вара пајптре очи, а после наду.

— Народ без религије (верс), то је лађа на води без крмила (думена).

— Ништа није слабије и неразумније, него веровати све оно што нам ко каже, не расуђивајући може ли то тако бити.

Не треба просјаку рећи: иди па ради, већ: оди да ти дам посла.

мудар.

Ни један човек није у свако доба (НАСТАВИЋЕ СЕЈ

он С но–——=—

Сит ниц Е

Укоченост или напредак. До скора јеу велико занимало свет питање: да ли у природи влада застој и вечна једнакост или све иде напред. То се питање повело највише у природним наукама у групи зоолошко-ботаничкој, џа се после распрострло на сву Биологију и на све гране друштвених

наука. И у толико је оно било важније, што |

језахватало толике области. Заступници првога мишљења, не идући далеко и дубоко у прошлост и живот органски, но гледа-

| | | | |

|

Јући само на данашњицу, и ценећи по њој краткој говорили су: да је на век све овако било, како је данас и да у суштини нема никаке промени пити напретка, но да се само мењају индивидуе; једне умиру, а долазе друге, исте онаке, каке су биле оне прве. Друго је мишљење понајјаче истакао Дарвин. Својим лубоким и веома оштрим погледом и силним испитивањима он је опазио да се организом мења чим дође у друге спољне прилике. Он мора њима, како он веди, да се