Учитељ

188

јом „вољом“, што није „хтела“ да прими новине, но се оградила „кинеским зидом“ па чувала само старо. Оставимо на страну ту „вољу“ и постанак њен; узмимо баш да то нема узрока с поља, што научно не би смели да чинимо. Џа запитајмо се откуд у Кине оно „стаоо“2 Зар оно није посталор Споредна је ствар кад, но оно је постало ма кад. А је ли постало од један путр Није;то се не да ни замислити. Па ето већ да оно није заковано. Даље, ко може тврдити, да је и за ове две три хиљаде година историскога доба то било баш једно те једно, непроменито, и да ничега новога није било ни у језику, ни у обичајима, ни у типу тела и душе, ни у култури њиноје И пре би се куд и камо могло доказати Фактима да се оно мењало, но што би се доказало противно, да се оно није мењало. Оставимо друге новине, које је Кина, нарочито у последње време попримала, но ево где се пред нашим очима дешава измена, која ће имати огромна утицаја на цео живот кинескога народа. Кина се дуго и дуго одупирала тој новини. Старе навике су увек јаке, и новине бевуда продиру теже и спорије но што се обично чини И мене у једноме организму врше се полако и споро, а у овоме највећем организму, организму од организама, друштву, народу, још спорије. Отуда ми њихи не примећујемо као оне на индивидуама. Само кад се већ изврши какав акт ми онда видимо. Ми не видимо кад дете расте; ми видимо 'само на крају године да је оно порасло. Видимо свршен чин, кад сеон учини. Кина је решила: Да у њеној земљи прави жељезнице. Њене ће патриоте без сумње огласити то за издајство. Но довољно је, да је оне „непатриотска“ сгруја толико ојачала, да она решава да се жељезнице праве. То је новина велика која води огромним изменама. То је права „јерес“ за, „кинеску укоченост“.

А за што Кинези праве жељезницу 2 Је ли што „оће“, или што морају» — Дабо-

гме да „оће“, кад решавају. Но откуд је то њино да „оћег Је ли што увиђају да је боље 2 Нека је и то; ноонда откуд увиђавности и зар то није једна сила која их тера да морају да је граде" А шта крије у себи та увиђавност 9 Шта вели она 2 Оча, вели, да ће јевропски народи својим брзим транспортним срествима да овладајуну њеној земљи, и она не може да им се одупре. Она мисли како је боље, и излази да је пајбоље: да и она сагради жељезницу. И то је онда сила унутарња, која, је поникла услед прилике с поља. То су украјњој дистанцији силе с поља. И ето да им се и та „закована Кина“ покорава. И у даљем развићу човечанском ова ће им се покоравати и даље, само мало можда упорније, но други народи.

Запитаће неко: па које је боље или примати све новине радо и брзо, или им се противити што више 2 — Одговорићемо кратко: Прво то не стоји у нашој „вољи“ но у нашој природи, те није како »оће“, но како ко мора према природи својој: Канези мирају да се опџиру, за то што су онаки, а Немци морају да примају сваку новину, за то, што, су, што но веле, као мајмуни. Друго, а ако оћемо да знамо само које је боље, онда је овако. Нити је добра превелика, примљивост и новачење, нити је добра тврдоглава укоченост. Прво већ казује слабост тога организма, који се од маленкости с поља лако покреће; друго показује неспособност да се организам прилатоди средини и приликама у којима је, и онда пропада, а пре а после. Најбоља је јака средина, која чува своје а смотрено или поступно прима ново само онолико, колико је то за његово одржање угодно.

Ако сада ово што знамо може утицати на ону нашу природу и модификовати је овако, онда ово наше излагање није бескорисно ...