Учитељ

Али баш у томе добу кад је за Србију настала немогућност да мисли на ствари, које у шрвом реду пе долазе на дневни ред, издануо је један човек, патриота, трудбеник, пример скромности, рада и реда, а то је Гавриловић. И тај човек, који је потпупо правилно умео ценити задатак основне наставе а још више тегобе, са којима се боре радници у основној школи, створио је могућност, да се може установити Фонд за учитељске породице. Он је поставио темељ, и може се рећи озидао зграду. Остало је било другима да је доврше. Али по емрти покој-

никовој нико се не хте подухватити |

тога посла. Тек године 1881 тадашњи министар просвете, који је још за време свога ранијег министровања припремао званичним путем све што треба за оснивање фонда учитељских удовица, дакле кад Гавриловићевог Фонда и не беше, био је спремио све за извршење аманета покојниховог. А за што он није остварио и извршио и аманет покојников и своју дужност као врховни преставник земаљске просвете ; Ако бисмо питали учитеље да одговоре на ово питање, онда би за њих било веома тешко. Ако бисмо пак 06тавили самоме министру да он одго-

вори, онда би он пре сваког одговора |

могао ставити питање: јесу ли они били заслужили, да се примени на њих аманет покојника, коме дела земља признаје да је био узор скромности, иекрености у служби, патриота и најоданији приврженик унутрашњег земаљског мира и реда% Из овог питања могло би изаћи друго, треће, четврто и т. Д., п ко зна да ли се спор не би свршио на штету оних који су

највише заинтересовани. Ја налазим за најумесније да старе ствари предам заборавности, па да још коју речем о самоме закону за фонд учитељских удовица п деце.

О покојнику нећу више ништа говорити. Он је своје име овековечио својим добрим делом. То му је ономад признао владар, влада и скупштина. Ономад је у скупштини, по владином предлогу донета одлука да се на Гавриловићевом гробу подитне пристојан споменик о државном трошку. Благо земљи у којој се умеју ценити заслуге, ма по чему, великих људи !!

Еле готово на осам година по смрти покојног Гавриловића дошло се до остварења његове жеље. Човек који се прихватио да изврши вољу завештаочеву и дужност своју према радницима основних школа, познат је са своје велике заузимљивости за напредак 0сновне наставе и бољитав њених раденика. Он познаје све тегобе рада у основној школи, а зна и жалосно стање у коме остане учитељева породица по емрти његовој. И услед тога, он се журио да још ове скупштине изнесе предлог о Фонду учит. удовица на решење. Може ко рећи: „па то је мотао и сваки други учинити“. Такав разговор звао би се: „Колумбово јаје“. Није питање шта би ко могао учинити, већ шта је ко учинио. Ја ово говорим овако што знам све фазе кроз које је прошло питање о уређењу Фонда за удовице и децу умрлих учитеља, знам где је почетак овоме питању, а видео сам му и свршетак. Ко то не зна мучно да би могао с разлогом говорити, а да се не огреши о истину.