Учитељ

· Тако дакле овај предлог, кога је окушштина, нема сумње, радосно дочекала изашао је на дневни ред 15 _Априла ове године. Ја сам похитао у скупштину да слушам претрес. Кад се почело говорити у начелу о предлогу, онда се јавио велики број посланика да говори. Изненадило ме је шта ће да се говори у начелу, кад је пред. лог изнео министар, пошто је усвојен у министарској седници, а скупштина га је примила, тако рећи, оберучке. Побојах се да се“противу предлога не буде створила каква опозиција из ма каквих побуда било у већини било у мањини скупштинској. Знам из историје случајеве, да је неко тражио да народу даду нека права, и противници који о народу нису ни мислили, нити су му што желили дати, викади су: „Мало је то. Народу треба дати много више!“ (Види Историју браће Граха.) С друге опет стране бојао сам се да неко не повиче: „Стој да видимо, да ли треба ове људе осигуравати ' Заслужују дид“ (ве те мисли прохујаше ми кроз мозак као електрична струја. Но то не потраја дуго. Изненађење ме прође брзо. Посланици се беху јавили за говор у другој намери. Они су хтели да се сити нахваде предлога. Али нису знали како ће и онда су са предлога о Фонду удовица и деце учитељске прелазили на основну школу. Говорили су о њеним радницима, о важности основне наставе и народног образовања, о улози наставе у опште и посебице и тд, По што

| |

су тако говорили њих неколико, добио | је реч поп Драгуљевић, Он је тако |

брзо и тако ватрено говорио, да је

обратио на се пажњу целе скупштине, |

ва тим је произвео скоро“ општи смеј, не зизм за што, а по том је угушен његов говор општом виком : „мани се попе ! доста попе ! врло добро попе !« После тога председник је питао: жели ди скупштина да се говори о пред-. логу у начелу или да се пређе на појединости, и скупштина је решила ово друго.

__На поједностима скушитина се мало задржавала. У самој ствари није се имала ради чега ни задржавати. Министар је пристао био на све измене, које је одбор учинио. Чим је ко у скупштини предложио, да треба ово или оно додати или изменити, па макар се то тицало и саме јасноће ствари или језика, министар је одмах на то пристајао.

Највећа се дебата развила код члана 28. Ту је у одвору одвојио мишљење г. Јевта Павловић београдски посланик, Он је тражио двоје; да се учитељу, који буде осуђен на робију “ли заточење, допусти да може џ даље улагати, мли бар да му се улог врати.

Било је посланика, који су бранили предлог г. Павловића. Али њихова одбрана била је слаба, У толико пре, што не имађаху никаквих јачих разлога. Они су као разлог наводили јеДино то, да за погрешку родитеља не треба да страдају деца, али као што читаоци виде, то је само хришћански разлог, који није ни мало основан на правилама друштвеног морала, нити се пак даје правдати са правничког гледишта. Много су јачи били разлози противника г. Павловићевог предлога. Они су доказивали, да ни у једној земљи нема случаја да су се путем законодавства осигуравали, ма у ком