Учитељ

191

Ри

дркви се помоле Богу, и-ту се Јоаким и

Ана обећају, да оставе Марију у цркви, |

да се једнако моли Богу.

После се Мардни родитељи врате кући, а Марија остане у цркви. До цркве Јерусалумске била је и школа, у којој се деца, учила. Свештеници је одведу # у школу,

да уч“. У школи је Марија за дуго учила. |

У цркви и школи била је до 10. године. За свето време била је добра и послушна ; непрестано је била у послу. У школи је била добра ученица. Другарице није вређала, него је са сваком лепо живела. Дан Марћног одласка у цреву ми празнујемо. Тај празник зове се Ваведење. Ваведење долази сваке године у јесен.

ШП. Анђео Гаврило и Марија. Кад је било Марији 15. год. свештеници је од“. веду код њеног рођака Јосифа, који је живео у Назарету. Њеној кући нису је одвели е тога, што су јој тада били помрли родитељи, а другог бољег рођака, осим Јосифа, није имала Код Јосифа је живела, више година, и он се бринуо за све, што јој је требало.

После веког времена, од како је Марија дошла у Назарет, пошље Бог = њој Анђела Гаврила, да јој јави, да ће она родити сина, божјег. |

Ачђео јој је казао овим речима: „Радуј

се Маријо, ти си срећна међу женама, јер |

ћеш ти родити божјег сина.“ Марија се томе обрадује и заблагодари Богу.

Ми празнујемо онај дан, кад је Анђео |

Гаврило јавио Марији, лаће родити сина. Тај празник зовемо Благовести. Благовести долазе сваке године у пролеће.

ТУ. Рођење Христово. После неког времена Марија домста роди сина. Пред њен порођај заповеди цар опе земље, да се сви људи из његове земље попишу, те да сазна, колико их има свега. Сваки је морао да оде да се запише у оно место, где су живели његови стари. Марћни стари живели су у Витлејему, зато отиде с Јосифом тамо.

Кад су стигли у Витлејем, толико се било искупило света, ради пописа, ла нису могли паћи конака нигде у кући, него се

| |

сместе на конак у једну кошару. Ту у кошари, преко ноћ, Марија роди сина, повије га покрај ватре и смести у сламу, у јасле. Божји Анђео, јави то рођење чобанима, који су се налдазали у оној околини. Чобани оду да виде, па после разнесу свуда глас о рођењу божјега сина.

После неколико дана, донесу га у цркву п надену му име Исус Христос.

Миа празнујемо Христово рођење сваке године у зиму. Тај празник зовемо Божић.

Од Христовог рођења Марија се друкчије зове Богородица, јер је родила БогаИсуса Христа.

У. Смрт Богородичина. Богородица је после тога још дуго живела, она је преживела Исуса, који је био распет и сарањен. па после оживео и отишао на небо. Под старост се досади Богородици живети, па се замоли Богу, да јој даде смрт. па да и она оде код свога, сана. Бог јој послуша молбу, па јој пошље Анђела, да јој јави, да ће за три дана умрети и џреседити се код сина.

Овом гласу јако се обрадује, и одмах се стане приправљати за смрт. Поручи свима пријатељима да јој дођу да се виде и опросте. Они се скупе и она се са свима изљуби и опрости. Неки су почели плакати при растанку, но она их је тешила говорећи, да не треба да је жале, јер се она, сели код свога сина.

Кад се опрости са свима, помоли се Богу, дегне у кревети умре. Пријатељи је сместе у мртвачки сандук и саране.

Један њен пријатељ (Тома) није бно при њеном укопу, него је дошао тек трећи дан после њене смрти. Он се замоли код остадих њених пријатеља, да му огворе гроб, да је види. Ови му учене по молби и отворе гроб Богородичин, али у гробу само мртвачки сандук, а- Богородице нема. Они се ту увере, да је Богородица у трећи дан после евоје смрти оживела, изашла из гроба, и отишла на чебо код сина.

Ми празнујемо дан њеног одласка на небо. Тај празник зовемо Велика Госпођа и долази сваке године у лето.