Учитељ

213

тако окорела, да није у стању зимња киша, | и растопљен снег у земљу да прође, а исто | тако и сувце не може земљу мало дубље | унутра да загреје — а без сунца и влаге, не може никаква биљка да успева.

Кад се тако земља поорала, онда треба посејати кукуруз и то 14 дана пре или 14 | дана после Ђурђева дана. Кукуруз се може сејати : „под бразду“ и „под пету“, — Ко зна како тор — Е пазите! ја ћу да вам причам како се сеје „под бразду“ а како „под пету“, „Под бразду“ сеје се овако: сељак узоре једну бразду; за њим иде други који у торбици или кецељи носи семе, па на сваки корак по 2-—8 зрна у бразду баци. После •орач с другом браздом ова зрна покрије. А „под лету“ се овако сеје: кад је њива поорана, онда сејач пође по свакој трећој бразди, пак на сваки корак улара десном петом у земљу ни у ту рупу баци 2—8 зрна, а чимје бацио зрна, одма с прстима. десне поге, претрпа земљом. Кад је тако посејана њива, онда се с браном (трновом) сва њива изравна. Овако „под пету“ најбоље је сејати.

Понављање. Ово треба прорепетирати и утврдити. Добро би било, да наставник после овог предавања, изведе ђаке на њиву па тамо им све покаже и објасни.

Нега кукуруза. Кад кукуруз изникне из земље 4—6 палаца високо, онда га треба, прашшити. Ко зна шта је то прашење и за што ћер Око кукуруза се очисти травуљина, да боље „расте. Јес, кад се трава око кукуруза очисти, онда он боље расте. А за што тор да то, што онда кукуруз има, више хране, јер што су траве из земље узимале храну, то кад се ишчупају, оставе. сву храну кукурузу. После чупањем траве око кукуруза, она се земља издроби и и-

ситни те тако киша може лакше у земљу да уђе, а и сунце загреје земљу чак унутра, где је корен. Ове ово ако хоће да се постигне, ваља прашнити онда кад земља није ни много сува ни одвише влажна Т. ј. онда, кад се при копању земља не прати, нити за мотику хвата. Ако се има времена, онда је добро и по други пут прашити и то кад кукуруз порасте 10 палаца Висок.

Кад прођу 14 дана од како је вукуруз прашен онда га треба окопати (загрнути). Овде треба пазити као и код прашења да земља не буде ни сувише сува ни сувише влажва. Ако се добро окопава, онда много доприноси успевању кукуруза, јер што се више она стабљика земљом затрпава, то ће више жила да избију; а као што рекосмо, кад једна биљка има више жила у земљи, тад ће више хране себи да прибира, а биљка ће тиме бити снажнија, и више ће рода да донесе. да то треба кукуруз, бар три пут окопати.

За време окопавања и после тога, треба ићи по кукурузишту, па где год се нађе више од два кукуруза, ваља остало почупати. Ко зна, за што треба само два кукуруза да сеоставе а остале исчупати 2 За, то, ако на једном месту има по више кукуруза, онда сваком долази по мало хране, а кад кукуруз има мање хране, онда је и род мањи — а овако два ће струка кукуруза имати довољне хране, и плод ће бити већи и бољи.

Непријатељи кукуруза. Њувурузу су највећи непријатељи : вране, чавке, врапци, мишеви и разне бубе. Бубе нападају још зрно кувурузно чим се посеје, па за то негде по њивама, где је засејано по 3—4. зрна, нема да изникне Букуруз, а то зато, што су га разне бубе појеле Осим тога, још му доста може да нашкоди : мраз и ветар. Противу ветра ласно је се помоћи. Треба, кукуруз што више окопати па га неће ласно ветар оборити. А противу мраза нема, лека.

Брање кукуруза. Кукуруз се бере у јесен. Да ди је кукуруз зрео, може се познати по листићима на клипу. Ако су листићи на клипу жута и ако се зрно кукурузно ноктом не може угњечити, онда је кукуруз зрео. Ови клипови не сазревају у једно исто време, за. то треба с брањем почекати, док већина не сазре Боље је да по који и презре, но га незрелог обрати. После треба изабрати за то најлепши, суви ведар дан.

Корист. Од кукуруза имамо много користи. Тако од брашна кукурузног, готове