Учитељ

и. О ПУЖЕВИМА.

1. Показати и питатв за име. Показати треба кућицу (из збирке) или ако сео њему с пролећа прича може се показати и пуж с кућицом и голаћ.

2. Величина. Пужеви који се код нас ваходе разне су величине; има их врло малих (по ливадама и око друмова) а има их и прилично големих. Величина-дужина – код голаћа пужева мери се по дужини, а код пужева с кућицом одређује се по кућици, јер ако је кућица велика, онда и пуж мора бити велики и обратно.

3. Делови тела. Тело у наших лужева што гмижу по земљи готово је једноставно, недељено. Но ипак, кад се пуж извуче из своје кућице може да се примети глава. На глави разликују се ови главни делови: уста која су оздо под главом и опкољена са покретљивим уснама; у устима се налази храпав језик, којим на храпотинама трљају и ситне храну; пипци, има их четири : два су дужа горе, а два краћа доле. На врху дужих пипака налазе се очи. Пипци се зову у науци, а у обичном говору и у народу зову се рогови. Сваки зна ону песмицу : „пусти пуже рогове“.

Остало тело продужава се даље од главе. Оно је обложено, љигавом кожом (плашт), која одваја. лучи, оне кречке делове за, прављење кућице. Само пужеви са кућицом увукли су то тело и сакрили у кућице. Из кућица га по вољи могу извлачити. Ногу за покретање у пужева нема. Место њих имају они на доњој страни тела, на трбуху, меснату, мекану и пошироку плочу, која им грчењем служи за ход, за гмизање. Та плоча зове се стопало; кућица, у неких пужева чини такође је-

дан део тела. Кућица је чврста (тврда) и |

састављена је из кречних делова. Кућица, се зове и љуштура. Она је упредена ве-

ћином с лева на десно (а има пужева с

вућицама увијеним с десна на лево). Оно место око кога се увијају ови савијутци зове се вретено. Отвор широки где се пуж извлачи кад по земљи иде зове се гротло. Оно је код разних пужева различито (ши-

роко или уско, округдо или јајасто и 1. д.). Кућица је, код разних пужева различито и обојена по томе и пужева има различите боје. И дебљина кућице, као и тежина различита је у пужева. Изнутра је свака кућица врло глатка, а споља је рапава или пругама избраздана. КЊућица расте на гротлу (по ободу). Најпре је пужић са вућицом малом, затим кречни делови слажу се по ивици гротла, постаје већа расте — па и меснати део расте. Горњи најужи крај кућице зове се врг.

Крв је плаветникасто-бела и хладна. Она се налази у срцу, које није правилно као у других топлокрввих животиња, већ је један мешак са једном као предкомором. Крв иде кроз цело тело, те носи хранљиве материје.

Пужеви, који живе.на суву дишу на шаућу, а они у води на шкрге. Рупа на телу, кроз коју улази и излази ваздух може да се види, јер се отвара и пућка мехуре кад дише. Оне су на леђној страни тела.

4. Храна. Пужеви се већином хране биљем ; једу лишће или једу сок иструлелих биљака (по влажним местима). Лашће свако не једу већ само оно које је врло сочно (нпр. купус). (Морски пужеви гутају и ситне бубице. Они могу врло много и гладовати.

5. Множење. Пужеви се множе из јаја. Фбенка снесе у влажном месту на гомилке врло много јаја из којих изађу мали пужићи. (Да ли се у томе множењу и преображавају, још се добро није испитало).

6. Особина. Пуж има ту особину, да му, ма који део тела откинут, може опет израсти. Тако се чешће може видети пуж са неједнаким горњим роговима. Тромо кретање његово прешло је у пословицу: „Шта идеш као пуж“. Зими спавају.

7. Корист и штета. Код нас се виноградски пуж једе а нарочито у пролеће, док још није отворио затворени поклопац и док није почео да једе. Тада је најслађи. Чорба од куваних пужева веле лековита је. У неким земљама пате пужеве и продају их те добијају новаца. Тога ради заграде извесно парче земље даскама, да