Учитељ

школе. Обраћајући вам пажњу на поменуту наредбу, налазим за потребно додати само то, да у послу ради ко јега се изашиљете имате се кретати у границама које су у програмима, изданим поменутом наредбом, изложене, не захтевајући ни од једног наставника, коме рад за ову школску годину будете оцењивали, ни више ни мање но онолико колико је тамо прописано.

У томе послу нарочито ћете гледати да се потпуно уверите је ли све оно што је деци од стране наставника. предавано у истини схваћено као што ваља; је ли знање које су ученици прибавили постало права њихова духовна својина, којом они свесно и самостално свакад располагати могу, или је може бити све постигнуто сувишним напревзањем памћења и једино рад испита, без обзира нато да ли ће оно што се учило остати и за љоцније прилике и потребе живота. Извештајима досадањих надзорника константовано је, да је основна настава великим делом упућена правилним путем, да је истргнута из области пустог механизма и стављена у службу рационалног развијања духа детињег. Према томе може се, сада када се тачно зна шта се од сваког наставника има захтевати у погледу наставног материјала, с већим правом очекивати да је савладани материал доиста постао тековина која

утиче на умни развитак и која се неће | тако лако изгубити, него ће послужити |

као основа за све јаче развијање умних и моралних способности детињих. Ако ли се на којем месту деси противно овом очекивању, ваша ће дуљност бити да рад таквих наставника особито узмете на око, да га подвр-

гнете строгој и праведној оцени и да ми предложите мере којима ће се томе злу стати на пут, како би се школа ослободила неспособних посленика, 'од | којих пате толики нараштији. -

2. Колико је важно, да је основна, настава, што се тиче количине и каквоће предаванога материјала, на своме месту, толико је исто важно и потребно да је она и по својој задаћи оно што од ње наука захтева. Ако оно што се предаје и учи у основној школи ни мало на утиче на образовање срца и карактера, онда је настава промашила, своју праву и велику задаћу; она је онда само дресура духа, која се временом мора да покаже као штетна по морални развитак духа детињега. И ако се у овом погледу не може бог-зна шта очекивати од основне школе и ако је тешко и говорити о образовању карактера у деце која се налазе под кровом школским у доба основнога школовања свога, опет није тешко вештом ову васпитачевом да по евеколиким приликама не опази у колико је дотични наставник био у стању данс ове стране схвати своју задаћу као што ваља. Њему ће бити довољно, ако н. пр. дисциплини која влада у школи и по спољњем држању и понашању дечијем опази да се у тој школи води рачуна о васпитној страни наставе. А зар би неумесно било захтевати и од основне школе, да су деца тачна, уредна и савесна у отправљању својих дужности (као : да су им сви писмени радови и задаци чисти и лепи, да у школу долазе уредно и на време, чисти и лепи, да у школу долазе уредно и на време, чисти и спремни са својим задацима и т. Д.); да су уљудна и