Учитељ

287

— Орећу сретај, не трчи за њоме, од умора већма да не страдаш. Сваки се клони од тврдиде кад је овај у несрећи.

— Свако нек се кори,

Како криво твори.

Свако нек се штује,

Како заслужује.

— Свачија се душа

Пре ил' после види;

Чиме с врана дичи,

Тог се соко стиди.

— Свака птица у свом гњезду јача.

— Свака птица своме јату тежи.

— Свака лија долија.

— Свака је невоља у пола олакшана, кад човек може помислити : ја је нисам сам себи проузроковао.

Свако добро дело крепи те за лруга така дела. Свако зло (подло) дело слаби те, да лакше подлегвеш и другим искушењима. — Сећај се послетка па да никад не згрешит. — Стрпљење је горка трава, но слатки плод носи — Сџавајући до подне кућа се не тече, Кога зора буди, том је сретно вече. — Својима си устима искусити мого: Да је и мед горак кад се једе много. — Слабе жене плачу када кућа гори; Ко је јунак тај се са стихијом бори. — Срећа има крила, а ти имаш очи, | "Па како је видеш а ти за њом скочи. — Срећан је онај, коме — ако ће се рашта кајати — то кајање дође за рана, док се још исправити може, што је несмислено урадио, док још има времена да се на бољи пут окрене. Јадан је онај, коме кајање доцкан долази. Смрт не гледа ничије лице. Једнако се од ње трате, Сиромашне кућерице И богате те палате. Само се онда живи, кад се (у корист куће) ради. — Скромност је добродетељи најбољи украс, који увеличава њену лепоту.

— Суровост је гадна И у самог скота. То је златна речца Из књиге живота. — Срећа и несрећа носе једна другу. Само оно дете, које схвата шта је дете, — близу је путу да буде човек.

— Срећан је онај „који има доста новаца ; ал је срећнија онај, који је са малим задовољан.

— Савест је најбољи судија. Њу не можеш ни митом подмитити, ни улагивањем ублажити.

— Само је онај слободан, који уме собом да влада.

Старац за поправку није; Само младо дрво може да се вије.

— Сакривепа је нужда опаснија и гора него јавно непријатељство.

|

— Тешко оном, ко у гњеву Не зна себе да надвлада, да освету несмишљену Сто (100) га нађе црних јада. Труди се и брини да очуваш своје

здравље умереношћу и радом мудрим.

Тек је онде права срећа, Где се глупости руши сплет.

—— Тужиоца имамо у грудима својим, од њега се не може ништа, да сакрије, у грудима је и судија, пред киме се не може извинити. Ако си рад да имаш мира од њих, пази добро не само на дело, већ и на мисли своје.

Тежња, за славом ствара јунаке ; прегоревање и саме славе ствара велике људе. — То је, кажу, алем добар Све остаде што запара, А другоме ни једноме Својих груди не отвара. Још је бољи алем : срце, Што увреду ређе сноси, Него езмо другом коме ' да увреду бол наноси. — Тешко је пливати уз воду, — али није увек постидно. — Тешко ономе, који ништа не жели и ономе, који одвећ много жели.