Учитељ

Живи усамљен са женком. Лети врло брзо поред жбуња, кроз: шљиваре, села, н Т. Д. те задаје велики страх мањим тицама. Тада зграби ону тицу, која се није пазила или коју вија. Често ее извија високо па у ваздуху трепери крилима и пази на лов. Ако га спази, савија крила и за тренут ока супе на земљу, ухвати лов и бежи. Веома је дрзак и безобразан па често и испред човека уграби свој лов. Много пута стане _ на неко дрво близу села па чека ин вреба где ће што видети усамљено за лов.

чЊиви до 50 па и до 100 година. Пред јесен се сели. Ретко који и зими остаје код нас.

7. Штета и тамањење. Ово је врло ште-

тна тица. Отима нам наше домаће живо"тиње испред очију, тамани ситне тице које су нам врло корисне; тамани и плаши голубове, наше најмилије тице. На њега сваки има злу вољу и где га види одмах га лови. Ловци га по шумама много сатиру, а и кад насрне на свој лов.

Његова гњезда треба разваљивати и јаја разбијати. Но опасно је ако се на високо дрво човек пење, јер се може десити да падне и погине. Најбоље је пуцати у гњездо.

8. Увршћивање. Кобац је тица. Храну своју отима, граби, с тога долази у ред грабљивица .. Он лети дању а не ноћу као друге неке грабљивице. ., (буљина) с тога је он дневна грабљивица.

Напомена. Децу треба питати за коју причу и песму о копцу. И у другој читанци има прича о „Коџцу и кукавици“ На стр. 70-ој у Покорновој Зоологији налази се насликана глава и једна нога „рибљег орла“ где се на првој види добро кљун, а на другој прсти са канџама.

их. (тог.

лАСТА (сеоска).

1 Име. Ласта, Ластавица.

2 Величина и боја. Ласта је мала тИчица. Са перјем је велика 15—18 с. м. Кад се очупа онда је са свим мала. Ону величину издају јој крила, реп и остало перје.

„352

_издржљива и вешта.

Боје је друкчије озго, а друкчије оздо. Озго је сјајна, плаво-црна, оздо је бела или црвенкаста ; чедо и гуша су мрки.

8. Делови тела. Ластипо тело има ове главне делове: гљаву, врат, труп, крила, ноге пи реп.

а). Глава је мала. На њој се налазе: очи, врло мале, ушна рупа н кљун. Кљун је кратак, шиљаст и на врху врдо мало кукаст и може га расклопити врло много. То је ластина одлика од другах сличних тица. То, што уста може врло много да отвори, служи јој да храну у лету слгурно ухвати. Она може толико зинути да главу друге ласте без икакве муке обзине. У устима има две жљезде које луче лепљиву пљувачку, кпјом лепи своја гњезда да јача и трвђа буду: Чело јој је мрко, а остади део главе сјајно-мрко плав.

6). Брат је врло мали, обрастао кратким перјем. Гуша је мрка или код неких других ласта бела или рујна — у рујогрле ласте. _

в). Труп је мали обрастао перјем: озго црним, а оздо белим или црвенкастим.

г). Крила су према телу врло велика. Кад су скупљена онда су лужа од тела и на крају се шиље. Састоје се из 0 летних пера од којих су крајња најдужа. Крила јој служе са летење и у томе је врло лака, По ваздан може летети па да јој се не досади.

д) Ноге су танке и мале. На њима има три прста с преда и један остраг. Нокти су врло мали. Ногама се служи само при одмарању или прикачивању за гњезда, а за ходање су врло неудесне, а нерадо и иде.

ђ). Реп је врло дугачак тако, да ластин реп изгдеда као да је усечен; (личи на скрхану виљушку којој су унутарњи зупци изломљени а спољни цели), Пера у среди реша имају беле пеге. Реп јој служи за управљање у лету, с тога она и може онако вешто и хитро да летуца тамо амо, горедоле или да се на мах без заовијања окрене натраг.

4. Множење. Ласта се множи носећи јаја. Женка снесе 3—5 (ређе више) белих

| пегавих малих јаја. Гњездо прави по ку-