Учитељ

ћама изнутра. Гњезда су од блата и сламака, наслагано једно на друго и спојено са лепљивом пљувачком. Изнутра је гњездо обложепо сл длакама, вуном, а највише ситним и меканим перјем. После 15 дана излегу се мале ласте Њих хране родитељи голједнако т.ј. и отац и мајка доносе храну. Храну доносе врло често, јер су ласте врло јешне — прождрљиве — тице.

5. Жрана. Главна храна ластина јесу мале мушице које лете по ваздуху, и које она у лету хвата Она се храни јоти бубицама, но њих ређе хвата, пошто не воли ла иде по земљи да их тражи. Оне пак бубе што могу летети и што лете, хвата, врло радо и једе их у сласт.

6. Начин живота, Ова најмирнија п најбезазленија тица живи свуда (по Европи). Најчешће се налази близу кошара и пашњака. Кошаре обилази за то, што се око њих вију многе бубе и мушице, а по пашњацима пасе стока, коју прати силан број муха. По сокацима такође крстаре непрестано. Човека се врло мало, а често и ни мало,не боје. Шта више улећу у куће и собе за мушицама.

Веома брзо лете а по ваздан и не стају. И храну својим младим дају у лету закачив се врло мало за гњездо.

Промену времена казују оне са вероватном тачношћу. Ако ласте лете високо по ваздуху онла значи да ће бити лепо, топло и ведро време, а ако лете ниско, крај земље, онда је знак да ће време бити ружно. Но то не казују ласте, већ казују

мушице и бубице. Оне лете кад је лепо | или кадће бити депо време, високо, а кад |

је ружно или ће да буде, ниско, и ласте онда лете за бубицама и мушицама (лете

за својом храном). По томе мушице чазују.

како ће бити време, а не ласте.

Ласта је мирна и врло чиста тица. Шта више, она поган њених лашчића односи

у свом кљуну и испушта у поље а никако |

неда да се ђубре прави испод гњезда. Али млади не знају за чистоћу и уредност па

често начине доста ђубрета под гњездом. С

тога је и многи мрзе.

Своје младе и своју кућу јуначки брани. Мачке се не боји већ једнако налеће на њу и удара је кљуном. Врапцима не дозвољава у њено гњездо. Ако се који- увуче, она му се освети. То бива овако. Ако се врабац увукао па неће да изађе и да се откани, а она с мужјаком брже по блато па зазнлдају рупу на гњезду и пасилник зазидан цркава. Освета је таква врло правична за безобразног врапца. |

Ласте се селе пред јесен — Септембра — у топле крајеве, јер се тада наше бубе и муве крију те им се храна умањава и зима долази коју оне не могу да издрже. Ради путовања искупљају се у врдо велика јата на одређено место. Туда лете на'фве стране и тек на један пут једне их ноћи нестане. Отиду у топле крајеве, чак преко мора. Ни једна не остаје кол нас. Ако која остане, а она липше од глади или угине од мраза и зиме. Но ретко се која, превари да остане. У пролеће враћају се у паше пределе. Може се десити да пека ласта дође раније од осталих. Али „једна ласвта не чини пролеће.“ Тек кад јатима дођу знак је да су бубице и мушице измилиле, снег отопио се а трава почела да расте.

Памћење у ласте добро је развијено. Свака ласта зна свој крај, своју околину, своје гњездо, па сетамо и враћа. Никада,

или ретко која ласта да погреши своје ро-

ђено место. Људи су то опробали мећући постен ласти о врат. И та иста ласта са тим прстеном враћала се друге године у исто место и гњездо. Једна се ласта враћала 10 година у једно исто гњездо.

Ласте нам прве јаве ако се грабљивица тица шуња — лети — по селу, јер на мах

промене своју песму и све поврве на њу,

кљују је и јуре. По неку ласту и шчепа кобад са својим оштрим канџама.

Храну своју набавља у лету, а тако у лету и воду пије летећи увек уз водунударајући грудима о воду а кљуном пије воду.

Људи беде ласте да хватају итамане челе. Пробама је доказано да оне раденице челе и не смеду хватати пошто имају жаоку те уједају, већ хватају и једу трутове који су