Учитељ
е
овим острвима — краљевине Далмације износи: 1301 ЕМ. ') 1 Земљиште. А, Брда књ равнице.
Краљевина Далмација врло је бреговита. Њени су брегови веома много каменити. Џо таквим каменитим брдима нема — нити може имати — ви горе ни траве, но је све скоро го крш, као оно у Црној Гори. По негде има понека додиница, али су мале | тако, да их је боље назвати вртачицама.
Планине, које се гранају по Далмацији и које се у главном пружају на југо -- исток јесу : велебитске планине. Велебитске планине одвајају краљевину Хрватску од краљевине Далмације. Оне су највеће и најзнатније (у Далмацији; јер од њих се одвајају огранци по свој Далмацији. На југу Далмације, а то је у Боци Которској има још великих планина. И то су оне што одвајају Боку Которску од Црне Горе. О том планинском билу говорио сам, кад сам говорио о Црној Гори и њеним планинама. Ово било — спушта се к мору са својим голим кршевима — те о равницама ни помена нема.
Б, Реке џи њихови правим.
Како је краљевина Далмација уска, то онда у њој не може ни бити великих река; јер као што видите нема ни места за таке реке. Има само две по веће и знатније реке, а. то су ове: Крка, која долази испод динарских Алпа и тече к југо—западу те се удива у овај залив што се зове шибенички залив. Цетиња, п она извире испод динарских Алпа, и тече прво на југ па после скреће на запад и улива се у Јадранско море,
мл Клима.
Клима у краљевини Далмацији врло је умерена т. ј. нити је од већ топло нити је опет много хладно — А то је тако с тога,
%) При предавању (и писању предавања) треба, чинити упоређења са Србијом како у простору, тако и брда (висину и др.) равница, река, климе, производа, броја становника, занимања, подела, итд. свуда, где то може бити. А тиме се добија двоје: боље се запамти | новина, а уједно се поњавља оно старо. Ур. а
што је близу ње море, те је ту блага морска, клима. Са сев. стране су велебитске планине, које заклањају Далмацију од сев. ветрова који су хладни; а тако са истока су јој опет дин. Алпи. Због такве благе климе у Далмацији успевају — могу да расту ова, јужна растиња, којих код нас нема нити могу успевати — као : пиринач, памук, масдине, од којих се цеди уље (зејтин). Тако још успева — рађа: лимун, поморанџа и винова лоза. Дуж целог приморја никад снег не пада, те зато људи у својим собама и немају пећи — нити им требају.
ТУ Природни производи.
а) Животиње и биље. У краљевини Далмацији нема дивљих животиња као што их има код нас, јер тамо нема по планинама горе нити згоде за њих. Домаћих животиња има као и код нас само у много мањој мери. Пате по више магараца, и мазга, а коња нема па ни говеди готово, јер немају сена, да их хране. Од биља, као што рекох, нема, ни горе ни траве. По кршевима налази се неки морски пелин (жалФија), кога и ложе на ватру, и ако јета биљка доста кратка. Прилично га је винову лозу, поморанџе, лимунове, смокве и маслине.
6) Минерали — Руде. Минерала у овој краљевини слабо се налази Планине су као што вам рекох много камените и од самога су кречњака — док овде нпр. у нашем срезу, све је белутак.
У. Свановништво.
1, Број и занимање. У целој краљевини Далмацији нема више до 450000 становника, и то су све скоро Орби— изузимајући 20000 Талијана. Становници се баве обрађивањем : вина, цеђењем уља, а по нешто и обрађивањем смокава, лимунова, поморанџи и земљорадњом а највише морнарењем морепловством. Многи оде у свет с галијама (лађама) као младић од куће, па се врати као старац натраг. Има их, који пробаве по 15—20 год. по мору путујући, те пошто коју дркавицу заради врати се опет. Многи се баве опет зидарством, зато су њихови мајстори млого вешти зидари чувени приморски мајстори.