Учитељ

Педагошки листови у Чешкој. Чешка, мала по простору а многољудна земља, имала јепр - ле године десет педагошких листова, и то: 1; Која а Жуоб, 2; Џстејзке Изђу, 3; ва искејека, 4; РОЗЕ 2 Видсе 5: Котепзку, 6; Раедасогтши. 7; Сека Зкоја, 8; Катод а бкоја, 9; Џсиејв кв поупу и 10; Резђошт (Васпитач). — Па каду малој Чешкој има толико педагошких листова, опда њихови наставници и морају бити људи, са, потпуном (и већом) спремом за свој позив. Ми већ не следимо нашој браћи, већ се обазиремо више на наше телесне угодности и одајемо се страстима, па за љубав овога, или опога, наше педагошке листове нити примамо, нити читамо, па ћа и незнамо да ли екзистирају који од те струке. Води ли то напретку 2

» Човек од 14 година“ Природа викада, није индиферентна. Она се непрестано налази у неком покрету, непрестано ствара и руши, а никада се не одмара. У појавама, често учини и оно, што и најдаровитијем испитивачу природе зада по неку загонетку. Тако у једном броју лањске „домаћице“ читамо садржину горњега наслова. „Пре 14 година је родила жена становника, хамбуршког, Стромајера, мушко дете, по реду десето; које се ванредно брзо развило. Рођенче | је зећ после неколико месеци јако одрасло | а накоп године дана већ је променуло глас. | У другој години имало је то дете већ приличву браду. У 4 години била му је брада | тако бујна, да се морало бријати; црте на |

088

лицу му постајаху све озбиљније, тако, да, је свако, коме не беху познате дечакове године, држао, да му је бар 20 година. 0 развитком поменутих страна телесних, развиЈале су се и душевне. У 6 години био је дечак телесно са свим развијен. Први и на, гласу лекари су га прегледали и испиталди, и прогласише га за са свим зрела и развијена. Веле, да тај дечко од 14 година, једе, пије в пуши, и у опште живи и осећа све потребе као човек од 80 година.“

Развиће телесно и умно, ценећи то по већини људи, иде својим редовним током Д0 извесног броја година. Пренагљеви развитак, било телесни или умна, ми људи сматрамо као нешто надприродно, чудновато. Али, ако живот човеков узмемо као једну

„обичну природну појаву, онда не треба да

нам је чудно. Природа је врло богата. Она може учинити све, па и такве реткости за, наше појмове.

Паметна пословица. Кинези се сматрају као врло једностран — особењачки — народ. Шри том се држе и за врло тврдоглаве, настране — јер никакву туђу новину неће да приме. Па ипак, и ако је Кинез такав, опет се и он за себе стара и то врло паметно. Код њих има врло паметних и мудрих изрека и мудровања. Међу пословицама, најпаметнија је ова: „Реч је много лакта од ваздута, но једном изговорена, не може је ни снага свију коња овога света, повр атити,“

он

%

Добротвор учитеља. Господин Богдан Кузмановић свештеник из Баната, а брвши предав. краљ.-срп: београ. реалке покловио је Уредништву нашега листа („Учитеља“) „Школски листе“ и то : еве бројеве за 1858 годину ; 1, ИП и ГУ четврт за, 1859 годи- | ну; ПШ-гу четврт за 1860 годину; П(, Ш | и ТУ четврт за 1861 годину. Свака, четврт |

ДОБРОТВОРИ.

поклоњенога листа повезена је у меком повезу за себе, те чине као неке засебне књижице. У „Школском листу“ има довољно материјала како у решавању педагошких питања, тако и у изнашању материјала за поједина предавања у школи. За религиозну поуку наћи ће се у њему довољно чланака. Моралне поуке изведене