Учитељ

285

„Учитељска зрдауга“. По свима напред ним државама, учитељетво је напредовало и умно и материјално. Умно напредовање добијано је помоћу сопствепе њихове јаке воље и жеље за радом те прете, а матерајално напредовање зависило је од разних прилика, Ипак, сваки се рад по заслузи плаћа. Учитељство образованијих народа, тежило је и тежи, да својим радом, одговарајући потпуно позиву своме, заслужи пажњу оних, који мотре на учитељство. Поред тога сами се старају о свом животу, па се тога ради удружују, улажу, старају и т. д. о себи и својима. Тако у Загребу постоји „Учитељска задруга“, која се стара о учитељској спрочади. Тога ради учитељи дају извесан улог, примају добровољне прилоге, — старају се да се Фонд увећа, те да тиме у приликама помогну својима. Фонд „учитељске задруге“ износи 29.000 Ф. Од тог новца издали су само 1888 год. 1000 Ф. на сирочад учитељску, а 814 2. на учитељске потпоре. Они с времена на време сазивљу редовну скупштину, да се ту брацки договоре о својој кожи. — Види се да су хрватски учитељи доста одмакли како у образованости, тако и у љубави један према другом и својој породици.

Петролијске лампе. Од петролејских лампа имамо врло велике користи, али имамо и големе штете. Колико и колико пута чиамо у разним новинама о несрећама које су дошле са непажње при паљењу петролејских лампа. Тако сада у „Сарајевском

листу« Бр 108 читамо ово: „У Пожуну хте-.

доше кћери једног овдашњег грађанина да напуне лампу са. петролејом. Једна од дјевојака у добу од 18 године, свијетлилаје својој сестри шибицом, при чему се сувише приближила, петролејској боци, ушљед чега се петролеј запали п у тренутку разлије преко хаљина дјевојчице, која за два секунда стајаше у пламену. Престрашена, поче сиротица викати. У првом тренутку бијаху се сви у соби присутни скаменили те пропустише

'

јадницу својој судбини. Њезина млађа сестра дође к себи и покуша да горуће одијело са сестре голијем рукама здере, ушљед чега задобије неколико рана на рукама. Дјевојчица, која међу тијем ушљед болова призиваше у помоћ, истрчи, пошто јој нико није дошао, на улицу и јурне у суседну кућу. Сусјед такођер покуша да јој здере хаљине и задобије такођер јаке повреде. Једва једном пође за руком да се набацивањем разног одијела угуши пламен и изгорене хаљине са јаднице скину. Дјевојка изгледаше ужасно. Тијело, од чела па до доле, бијаше покривено страшнијем рана ма, ушљед којих тешко да ће јадница остати у животу“. То је глас о несрећи са лампама, Па како је петролеум истиснуо свеће и луч у већем делу нашега народа, како наш народ купује врло хрђаве лампе, како не пази на паљење, то овим обраћамо пажњу свакоме да неби прошао као девојчица у Пожуну. Учитеље молимо да предавајући деци својој о каменом уљу напомену и несреће са непажње које се дешавају при паљењу лампа.

Славенско одељење у француској. Француска је образованошћу и старањем за исту, толико далеко дотерала, да је она у свом педатошком музеју, а при централној библиотеци за основну наставу, основала и славенско одељење. У то славенско одељење прикупљаће све педагошке часописе и друге списе, те ће посреством тога, упознавати своје учитељство са напретком педагошког знања и по славенском народу. И то ради Француска, која је педагошким изумевањем врло ботата! А какви смо ми српски учитељи наспрам наше српске педагошке литературе > — Изгледа да ми за њу и не питамо; ни сами векључиво учитељски лист, не примамо и не читамо, а то ли нашеи туђе педагошке часописе и списе. Докле ће та наша вемарност трајати Р