Учитељ

279 |

О њима не ћемо сад говорити; но ћемо говорити само о оном делу Македоније, који су Срби у прастара времена заузели, населили се, и до данас живе. Тај део Македоније зове се Сриска Македонија.

Границе: Њад сам вам пре говорко о планинама у Старој Србији, казао сам вам, да се Шара планина, пружа од југо-вапада на северо-исток преко Ларадага, па све до границе наше краљевине. Тај велики планински ланац, и пређе вам рекох, одваја Стару Србију од Македоније. То је дакле север. граница Српске Македоније, која овамо доџире до Козјака и Бугар. кнежевине. Даље са истока граничи се реком Струмом. Са југа граничи се Кривом реком па до планине Пористера и овога језера Преспе. Горњи ток Криве реке припада СОрпској Македонији. Са западне стране граничи се од Преспе (језера) на Оридско језеро, па Црним Дримом до Шара—планице. Драм одваја Македонију од Арбаније.

Величина. Македонија је по простору и броју становника. већа од Старе Србије. По простору већа је за 500) [Ом ; а по стаповништву већа је за 200.000. — Колико сам оно казао да имам. Стара Србија, а колико становника 2 “ (Понављање). —

П Земљиште. А, Брда и равнице.

И Македонија је више бреговитија, него ли што је равна ; а особито сев. њен део. куда живе Срби, дакле Срп. Македонија. Ја вам пре рекох, да је са сев. стране Шара планина и Карадаг, те се од овог гљав. ланца планин. и на југ одвајају гране те испуњују срп. Македонију. Но ове су гране у Македонији много велике, да-оне надмашују својом висином сђе наше планине. Такова је Бабуна планина, што се пружа, на, ј. исток од Шар планине. Даље са зап. стране опет велика греда што се протеже на југ од Шаре план. преко Кораба, Пе-

1) Четврти равред не учи толике бројеве, а то је и тешко запамтити. Свако упоређење треба да је са Србијом, како по величини, тако по облику, броју ста-

новника. и др. — Ур. —

се још и даље пружа чак до у Грчку, и одваја Арбанију од Срп. Македоније, и још ове две земље, чија ћу вам имена, доцније казати. Ове су ове планине веће од наших планина ; а има их још много — као што је Козјак с његовим огранцима и многе друге.

Равнице се махом пружају између планинских ланаца или дуж какве реке, и те се равнице зову поља. Таквих поља има по више, од којих је највеће: Обчије поље вазмеђу ових река, чија ћу вам имена казати кад почнем о рекама да говорим. После Овчијег поља најчувеније је Битољско поље, око Битоља. Ну, има једна знатнија (чувенија) равница од ова два поља а то је вардарска равница око Вардара. Она је веома плодна и готово је најчуве-

| нија равница на балканском полуострву.

Што је у Србији моравска равница — то је у Македонији вардарска равница. Друге су равнице мање и незнатније.

Б, Реке џ њихови правци.

Највећа и најзнатија река у Срп. Македонији јесте Вардар. Вардар извире на јуж. окомцима Шаре пл. и тече прво на северо исток па после екреће на југ и тим правцем тече све до мора, где се улива у солунски залив. Других река у Срп. Македонији нема осим Вардара и његових приточица, од којих су с леве стране најзнатније: Лепенац, који извире са сев. окомака Шаре пл. и тече на југ те се у Вардар улива. Лепенац пролази између Шаре пл. и Карадага, и та његова долина зове се Качаник. Друга приточица Вардарева јесте Пчиња која долази испод Козјака, и Бреталница, која долави са Малеша планине. А с десне стране у Вардар утиче Крива река, која тече око Бабуне. Још да споменем и Струмицу, која, са својим током припада Срп. Македонији, н она се улива у Струму. Друге су мање и незнатније од ових.)

1) Овде је место да се и језера помену. Помињати доцније Охрид, Охридско језеро и трговину с рибом изгледа деци нешто ново, а с педагошке стране је не-

методски изведен рад. Ур.