Учитељ

ла ћемо се ми сложити. Ја бих рад био да овде, једном за свагда, у име општинског суда и народа, утврдимо наше захтеве у погледу материје васпитања. Ми желимо да сва наша деца добију сталну поуку, али ми нарочито желимо да оно, чиме ви будете развијали дечији дух, да то буде такве природе, како би их могло упознати са свима њиховим дужностима, према себи равнима и према земљи. Кад она постану одговорна за њихова дела, кад буду употребљавала своја грађанска права или кад буду својом личношћу плаћала војену службу, потребно је да она имају у њиховој свести успомене из моћних лекција, које им је школа морала давати о свему ономе, што су она достигла, у зрело доба. Ми рачунамо да она, пошто напуште клупе, долазе често к вами и да

о томе примају узвишене принципе, који су круна свеколиком васпитању.

„Ми смо нарочито ради да се у њих развије војничко васпитање, како би била из раније позната с оним што ће се од њих захтевати, кад буду, у своје време, дошла под заставу. Ово нас је питање много занимало. Несрећни догађаји, услед којих је цела земља била жртва 1870 године, још су свежи у нашој памети. Ми смо убеђени, да мир, који ми данас уживамо, може бити, а пре а после, замењен грсзним ратовима. Многи међ нама држали су пређе, да су цивилизовани народи обезбеђени од крвавих сукоба; али реалност је страшно демантовала ове пле-

мените идеје. Опасно је уносити у нашу децу илузије, које могу бити врло опасне по њих. Ми знамо врло добро да се народи, који нас окружавају, постојано спремају за рат. Немачка је, не помишљајући да се одмара после успеха, који су нас умртвили за неколико година, усавршила своје војничке установе; она је у стању сада за неколико дана да дигне два н по милијуна обучених и дисциплинованих војника.... Други народи напрегли су вајвеће силе да што више ојачају њихову војену снагу: Русија може наоружати два, милијуна војника, Аустрија мидијун и

двеста хиљада ; па и Швајцарска, не об- |

зирући се на њеву малу територију, успела је да цифру војске попне на двеста педесет хиљада људи. Најмањи политички заплет у стању је да за неколико недеља изазове око наше границе више од 7 милијуна људи потпуно припремљени за бој. Ова прилика обвезује нас да сву нашу младеж спредамо војеној организацији, младеж, која је у Француској у надмоћкости. Ми, нувљани, ради смо да стечемо људе строго одане дужностима, које им улива одбрана њихове отахбине, људе, који би били довољно навикнути на тегобе ратне, како би били у стању да нам добро послуже и да нам прибаве части. Ми рачунамо на вас, да ви остварите 0вај завет, који нам је драг ви можете рачунати на нас да вам пружимо срества.

До виђења, Господине Лефрансоа !“ (ПРОДУЖИЋЕ СЕ.)

а --- ти

ПРЕДАВАЊЕ

О ИТАЛИЈИ ВА у. РАЗРЕД ВИШЕ ОСНОВНЕ ШЕОЛЕ

1. Границе Италија се граничи само сједне стране сувом земљом, и то са северне. Ту се граничи с Аустријом, Швајцарском и Француском, а са свију осталих страна морем. Тако са западне и јужне средиземним, а

са источне јонским и јадранским морем. Како се зове онај део земље, који је са свију страна опкољен водом, а само је с једне везан са сувом земљом» А како се зове ово полуострво % (Апенинско, ако погоде, а ако не погоде казати). Зашто се

з а

со

мања ан на За