Учитељ

25

ПАТРИОТИЗАМ У ШНОЛИ ПОУКА ОПАТРИОТОКОМИ ВОЈНИЧКОМ ВАСПИТАЊУ

НАПИСАО

| жуди

АРТИЉЕРИЈСКИ КАПЕТАН

С ФРАНЦУСКОГ ПРЕВЕО КП, 6 =

КО ки о 5 НО ве 2.

ТЕАГРТОТСЕКО ТА О ЕОЈЕЛАСЕО ЕАОТТХТТАЕ ЊЕ У ТТЕОЛЕА

ТА ВА РВ. Оснивање општинске школе у Нуви-у

Г. Лефрансоа, очекујући да Формално буде постављен и да се доврше грађевински радови, припремао се да одговори надама, које су се од њега очекивале. Он је припомогао да се за учитеља гимнастике прими Карло, кровар, који за време мртве сезоно нуђаше своје услуге, а за учитеља војеног вежбања Јован, син једног дрводељца, који се вратио из трупе у којој је био подофицир. Он је у друштву с њима израдио наставни план, који је био хармоничан с програмима подобних школа у варошима и оближњим селима, и поднео га је општинском суду на проучавање. Он је тада захтевао од општинског суда да се установи једна соба за војено вежбање и да се купе пушчице, које би потпуно сличне биле војничким пушкама. У почетку је наишао на отпор; примећавали су му велики трошак, нову ствар и опасност да се деци да оружје у руке. Али Г. Лефрансоа и Јован беху се зарскли да продру; они беху придобили на своју страну ученике, који беху усхићени овом идејом војничког вежбања и које је син дрводељчев, Јован, потпуно придобио причајући им приче из војевања. Да би придобили родитеље, они су им престављали како је нужно да њихова деца имају оружије у рукама, пошто ће ја буду војници; да се не би ранили њиховим оружијем услед незнања или невештине, свакојако је много боље да у раније доба

упознају и да изуче његову употребу. „Погледајте, говораху им они, децу оних, који лове по туђим забранима и децу ловаца како су извежбана; она се никако не убијају, а ваша би деца међу тим била, врло збуњена кад би јој се дало оружије, и ви бисте се плашили да им се том приликом не догоди каква несрећа,“

Кмет је отворено потпомагао ову новину:

„Пошто признаје те — говораше он својим друговима — да ваша деца треба, да имају могућности да буду добри војници, то морате исто тако дозволити да је корисно, да у школи изуче све оно чему се могу научити пре но што ступе у војску. Кад рекрути дођу у своје трупе, неотесани и небрежљиви, њихови официри морају знатан део времена да изгубе показујући им-томилу ствари, које они не знају услед немарности родитељске, а с тиме је и спрема младих војника за рат у толико вадоцњена. Ако они изуче гимнастику, управљање оружијем и пуцање; ако су они навикнути да се построје у ред и да врше једновремене покрете, они су већу пола војници и, кад буду под заставама, не остаје ништа друго до да се изуче си-_ тницама, дужностима, војничким и да се навикну на дисциплину и маневре. Ви бисте без сумње желели да ваша деца остану у трупи само онолико, колико је потребно да постану војници; што се пре изврши њихова војна обука, то ћете их пре и видети да се враћају у вашу средину.