Учитељ

44

на колено, које су пам остале од наших | и разумне људе, способне да наставе њидедова и које ћемо ми предати налној деди, | хова славна дела. било да оне говоре о нашој слави било — Да ли је могуће народима да се споо нашој беди, створиле су свету везу, разуму, па да створе мирне договоре, као онако, како срећа или несрећа нашег ог- | што то бива, међ грађанима једне земље 2 њишта окива наш живот и уређује наш — Кад би се то могло учинити, онда опстанак. Ово јединство наших сопствених би то значило створити вечити мир, који прича о језику и интересима учинило је, | би, запста, био угодан по интересе свију те се у људским друштвима појавила Отад- | народа. Али и ако грађани једне земље бина, која нам, и ако не подједнако, | могу да рачунају на мирно решење њиулива оно поштовање и ону љубав, коју | хових спорова по уважењу, које имају према ми имамо према нашим матерама. власти, ипак изгледа не могуће да би ове — Има ли народа — прекиде га један | мере биле довољне према народима, који младић који ту слушаше — који немају | се разлињују 10 историји, по пореклу, 10 Отаџбине 2 раси, по језику, по интересима. У осталом, — Има, доиста, дивљачких народа, који | данас је та општа управа још само лел живе скитничким животом, који нису при- | сан, лепо замишљање. везани за земљу нити имају општих п1о- „Ми живимо у незгодном времену, када треба ; они не знају ни за каква друга | смо приморани да се непрестано 'обазијединства до за она, која постоје у оним | ремо на нашу сигурност и нашу независситним племенима на која су они поде | ност. Ова прилика натерује нас да се нељени. То су становници пустиња. Ови | престано бринемо-за част и неповредимост народи лутају по жези зависећи од дру- | заше Отаџбине. У осталом, ми само прогих племена с којима су у непријатељству. | дужујемо вековно и неизбежно предање, Њихова су имања велике тежње за пљач- које нам налаже да очекујемо велике вом н пепрестави ратови; једина беда у | борбе које се могу сваког часа, разбуцати. стању је да их умири. Народи образовани, | Ако бисмо, не дај боже, били нападнути који знају шта је то Отаџбина, занимају | из небуха, наша земља и наше имање до“ се мирно земљом на којој су се настанили | шло би у руке народима, који су жељни пре много векова. Отарање око одржања | нашега блата, воји завиде нашој срећи и живота, које влада Код свију животиња | нашој слободи; наш положај био би жапа и код човека, и које је пре изазивало | лостан, наше поверење пропало би, и били борбу међ људима, претворило је тадашњу | бисмо лишени права, којима смо јако одави. борбу у слогу, у миран договор; опасност | Ова блага, пријатељи моји, не могу се никоја је пре претила људима од стране како заборавити, јер их ми морамо 066суседних непријатеља, нашла је свој спас | ћати увек, па ма какав био наш положај. |

у мирном саветовању, чему су дужни да „Нема тако сиромашног нити тако слаблагодаре сви грађани једне Отаџбине, | бог човека, који не би могао живити слојер из тога саветовања проистиче све оно | бодно од свога рада И који не би могао што је потребно за одржање и поштовање | рачунати на своје пријатеље да му у људско. у нужди васпитају његову децу = да га из

„Често пута дешавало се вашим роди“ | вуку Из несреће; он увек осећа изван себе тељима да су у љубави спрам Отаџбине | неки извор нежности, који му не да да налазили средства, којима су се ослобо- | проклиње свој живот и да остане вечито ђавали свега онога што су непријатељи | у очајању. Ако Отаџбина успе да спасе | силом захтевали. Судбоносни догађаји из | оне, који су зле среће, · колико јој имају њихове историје стављају вам исте такве | да благодаре они који су имућнији, а наобавезе, па с тога ваши родитељи и ваши | рочито они који су образованији! Они су учитељи и желе да од вас начине снажне | у стању да пошме онај огроман посао