Учитељ

ПА У

"пашу они зудумћари) .......

Тај разлог јесте овај: што су у неким догађајима више људи били главни Ффактори, играли главну улогу, као н. пр. У боју на Мишару, Варварину ит. д., па се у овом случају не зна у којој би биографији требало говорити о тим догађајима, а да се опис догађаја не раздваја.

Један једини разлог из ког би требало оплеивати догађаје у биографијама тај је што би се имало у том случају извесног хронолошког реда, т. |. било би то знање с те стране систематисано. Али и тај разлог отпада, јер овде није место за систематисање него само за добијање историјског знања, идући по местима а не за временом. Оистематисање историјског знања по тронолошком реду долази теку 1. разр. као што то оће и сам данашњи програм из историје Срба за ТУ. разред. |

2. Погрешке. „Никто њест без греха товмо једин бог“; па и ова књига није чиста од погрешака. Тако н, пр. на 9 стр. вели се да од Авале до Београда тема више од шест часова, а то није истина; од Авале до Београда има само 8 сата. Даље на истој страни вели нисад да река Пештан из окр. београдског прелази у окр. ваљевски, а ни то није истина. Он утиче у Колубару, која ту раздваја, окр. београдски и ваљевски, по с тога не прелази у окр. ваљевски. „Дунав је већи од Саве и за то се Сава улива у њега“ (стр. 5). Није истина да се Сава улива у Дував за то што је он већи, него за то, што јој такав правац даје нагиб земљишта. На истој страни пише и ово: „У Београду живи наш Узвишени Господар Краљ Милан и Његов Дом“. Ово је погрешно казано с тога, што деца знају да се „дом“ зове кућа. Ово све требало је друкче казати. „За то га (Мустафу удаве (стр. 6 и 7). Они га нису улавили цего задавили. То двоје није једно исто. Кад се ко утопи у воду, онда се каже удавио се, а кад се ко задави нечим у душнику или гркљану, или кад се стегне рукама за гушу онда се каже да је задављен.

Има крајева Србије где се то двоје баш у и говору разликује.

На стр. 34 писац каже да су у окр. јагодинском највеће планине Јухор, Кременац, Самар и Тиква, а то није истина, (осим оне прве). Оне се истина шире и по јагодинском окр. али су више у крагујевачком, па с тога у овом окр. и пишу. Даље вели писац на стр. 41 да од Рудника иде једна грана на југ, у којој су највеће планине Рамаћа, Чумићско брдо и Татарна. Овде је велика погрешка и збрка. У тој јужној грани јесу оне прве две планине (премда Чумићеско брдо строво узевши и није планина) а Татарна није. Татарна је у оној другој грани, у којој су оне планине, што их писац броји у окр. јагодинском. Место Татарве требало је казати да је у тој грани Котленик. Чиви мисе да је писац погрешно из незнања -- п учинио ту трампу. Котденик писац није смео намерно изоставити; као већу планину од Чумићског брда „Ђорђе је био велики јунак, хајдук, без срца“ (стр. 59). Та није могуће човече :! дар баш без срца 2! Ја сам убеђен да и сам писац зна да ово није истина, и да са овим није ништа казао, а најмање оно што је хтео — немилосрдност 'Борђеву. Ово је за децу много погрешно и са свим нејасно. „Говор је у Горњој Гружи јужни“ (стр. 68). Ово наје истина. Тим дијалектом говоре само нека села; а он се говори у Д. Гружи онолико исто колико и у Г. Гружи. У Гружи је главни и у велико дијалекат источни. „Источни говор није са свим правилан“ (стр. 68). Ако писац мисли да је то само у окр. крагујевачком опет је погрешио, јер „једна ласта не-чини пролеће“ ; а ако мисли на источни говор у опште, онда је на још већој погрешци. „Одело је у опште укусно» (као да се једе !) стр. 63. Укус ствари опажа се језиком, а лепота одела оком, по том никако одело нема никаког укуса, него само оно може бити лепо. „Људи замотавају главу шалом и носе пеленгире“ (етр. 71). Није истина да сви људи у окр. рудничком носе ове делове одела. То носе