Учитељ

106 динара. —- Један радник зарадио је 106 дипара.

Нерационално други задатак раврешава се овако:

— Један динар има пет гроша. Треба 550 поделити на 5: пет стотина на петпо 100; педесет на шет — по десет. Свега: 10. — У 550 гроша има 110 динара.

Рекох, да је ово нерационално разрешавање. А за штор — да то што пема ни мало логике,

Тражи се колико има динара у 550 гроша, а дели се 550 на 5. Шта је оно 5502 — То су грошеви. А шта је оно 52» — И то су грошеви. Па шта се ради» — Дели се 550 гроша На штар — На пет гроша! Шта је логика кад се изврши операција > — Ово: Кад се 550 гроша подели на пет гроша, сваки грош добије (или заради, или има, или троши) 110 троша/!...

Да буде логике треба радити овако:

— Пита се, колико има динара у 550 гроша» Треба видети колико се пута на= лази по пет гроша у 550 гроша, па колико год пута има по пет гроша, толико пута има и по један динар, јер динар толико исто вреди колико и пет гроша. У 500 гроша има 100 цута по 5 гроша, а у 50 гроша има 10 пута по 5 гроша. Свега: 110 пута по 5 гроша. Дакле, у 550 гроша има 110 динара.

И тамо је резултат 110 и овде је резултат 110. Резултати исти, али не и логлка.

Да се што боље постигне ова логика, да операција буде разумљива, може се поступати овако:

Да се узме пет прутова по метар дужине. Оваки прут да се подели на 100 делова, (сант. м.) и то на урезе. Сви прутови да се саставе у снопић, или, још боље, упоредо тако, да урези буду према

уресцима. да тим ваља сећи све прутове.

у један мах, и то на урезе. Први пут кад се осече, отпашће пет делића, други пут — опет пет, трећи пут — опет пет и т.Д.

Апстракција. — Колико има прутова 2 (пет) — Колико сваки има делића (по

1

100). — Колика је то свега делића 2 (500). Колико је делића отпало кад смо први пут секли2 (5). — А друга пут2 (Опет 5). А трећи и т, д. — Колико смо пута, секлир (100. пута). — По колико је делића сваки пут отпало 2 (по 5). — Колико пута има по цет, пет, пет (100 пута). — Дакле, колико се пута налази по 5 делића у 500 делића 2 (100 пута).

Тако исто ваља радити и за 50. Ваља, узети пет прутића, сваки прутић поделити на десет делова, па после сећи и питати као и горе.

На тај начин постиже се разумевање да у :50 делића има 110 пута по 5 делића, или да у 550 гроша има 110 пута по 5 гроша (или 110 динара).

ж

Оваквих нелогичних операција у делењу ама у више случајева. Ми ћемо узети само још један, а тај је кад се динари преобраћају у дукате.

Задатак: Колико има дуката у 120 динара 2

Обично се ради овако:

Дукат има 12 динара. Треба 120 поделати на 12 (или још мало „згодније“: „са 12к).

То је оно исто што и у горњем другом

задатку.

Да буде логике и разумевања може се поступити овако:

У сто двадесет има 12 десетица. Ваља узети 12 гомилица камичака (а у свакој гомилици да буде по 10) и разредити их овако :

10: 10 10:10:10. 10: 10. 10: 10: 10 10 10

(Који од учитеља има толико динара, боље је да узме динаре).

Нек изиђе Петар и нека са сваке гомиле узме по 1 камичак. Нек изиђе Марко! И Драгутин ! И Никола !..... Тако њих десеторицу. Кад свако дете са сваке гомилице узме по један камичак, онда ће све гомилице остати празне. |

Апстракција. Колико је било гомилицаР (12). — Колико је било на свакој гоми-