Учитељ

сетина) из ове, ове и из сваке друге целинер — Из сваке ће изаћи по десет десетина. Дакле, колико десетина излазе (или има) из сваке целине, кажи ти .. тир тир А колико ће десетина. изаћи из 1 половине, колико из две, 8,4, 5 и т. д. половина,

Одмах за овим треба да дође поређење са овима деловима, а нарочито је згодно

6

поређење са половинама и петинама; и рачунање усмено у сва четири вида, каои код осталих делова. За ово ће предавање требати скоро два пут више времена, него за прво. Доста ће бити, ако се једног часа. да појам о дотичном делу и неколико 38датака, а другог продужење задатака и поређење са осталим деловима.

Б. Т. Н.

ои а——_____________

БЕЛЕ Ш:К Е

Београдска учитељска школа, У београдској учитељској шкоди било је 1884/5 школске године ученика: У Г разреду: а) благодејанаца 30, 6) о свом трошку 14. Међу овима о свом трошку долазе и опи који понављају разред, а њих је 4. У Л разреду: а) блатодејанаца 34, 6) о свом трошку 6. У ИТ рагреду: а) благодејанаца, 28, 6) о свом трошку 9. Од ових о свом трошку само 1 понавља разред. У ТУ разреду : а) благодејанаца 27, 6) о свом трошку 9. Свега, је било у Граз. 4, у П раз. 40, у Ш раз. 37 и у ТУ раз. 50 ученика. У свима разредима било је благодејанаца 119, о свом трошку 32, а свега ђака, 141. Од 30 ученика ТУ раз. полагало учитељски непит 29 и положило је са одличним успехом у школском раду 6; са врло добрим 14; са добрим 8 и 1! је поновио испит у школском раду и добио је добру оцену.

На благодејање ученика утрошено је 41.488 динара и дато је ученицима, књига, у вредности 1885:75 дин.

У београдској учитељској школи радило је 14 наставника и то: 1 управитељ, 6 професора редовних и 6 наставника хонорарних и 1 учитељ (вештина). Од сталних професора уч. школе служе у тој школи (рачунећи и ову годину): управитељ 14 годива, 1 професор 11 и по год, 1 про. 9 год, 2 про. по 6 и по год., 1 професор 5 и по год., а 1 професор 3 год. Хонорарни служе: 1 лекар 6 год., 1 пред. 4 год., 1 пред. 3 г. и 5 предавача по 2 године.

Неколико криминалних забележака, Да је пролетаријат већи а мангупарија с

дана на дан многобројнија, осетно се примећђује. То се брже осећа по већим варошима. Јер, што су чешће крађе, то је апсана више, то је један врло јак знак по коме се може оцењивати васпитна страна, једног покољења. Ми за сада нећемо износити ништа ново, нећемо се бацати у излагање разних теорија, које се односе на чињенице што стоје у узајамној вези са пролетаријатом и мангупаријом. Изнећемо неке податке који ће нам очито казати да омладина иде странпутицом, па ћемо се најзад упустити у разјашњење узрока нерадништву — мангупарији. Један уважени и вредни полицајац говорећи о криминалитету у Београду вели: „Односно старости криваца (притвореника) код нас у Београду... деца од 13,14, 5, 16 година заузимљу грдан број.. И она знају сва читати и писати. Свако је изучило најмање основну школу. Има их који су учили и по који разред гимназије. А има неколико случајева, да су неки од њих били и на трговачким школама у Панчеву, Темишвару, Пешти и 1. д... Управ међу апсеницима београдске полиције, млада лица од 15—25 година најинтељигентнија су.“ Од оних који незнају читати ни писати међу београдским апсеницима само је њих 80 од сто, а 70 од сто знају и читати и писати (40 рђаво, а 30 добро). ')

На другом месту у чланку (У школу

Г) Криминалитет у Београду од Т. Ј. М. Србадија 1882 год. стр. 503 свеска 8 и 9.