Учитељ

'ПА

служи човеку и друштву, његовим интересима , његовоме благу и његовој срећи.

1

Човек је по природи својој способан да се развија телесно, умно и морално. Да се човек телесно развије потребна му је храна, ваздух, топлота и т.Д. Духовно пак развиће његово зависи од сталног примања и усвајања упечатака из спољњег света помоћу гледања, слуха, мириса, укуса, пипања и осећања у опште.

Ми живимо, развијамо се телесно, док се у нашем телу свршава непрестана промена материја, т.ј. непрекидно обнављање и уништавање материја, које подижу наше тело. И док се та промена материја свршава правилно, нормално, дотле се ми користимо здрављем. Са престанком правилности тога отправљања, престаје и наше здравље, тј. ми се разбољевамо и — умиремо. По томе, ако је човек здраве телесне конструкције, ако добија довољно здраву храну, и ако се храњење његово свршава правилно, нормално : то је он и здрав, и телесно развиће његово иде правилно.

Тако се исто ми развијамо и духовно, т.ј. ми проширујемо круг наше делателности, док се у нама свршава правилан тбв упечатака, престава, мислр, расуђивања. Јер правилност нашег умног развитка зависи од здраве телесне конституције, од правилног сједињавања првих упечатака спољњег света са последњим помоћу здравих органа осећања; и ово развиће корача напред све дотле , тако рећи, да хране наше душевне силе, да их буде, изазивају на делателност.

док спољни утисци могу,

Претпоставимо сад, да се човек или једно друштво рађа, расте, живи готово стално на једном истом месту, окружени

увек једном и истом природом, да не-

мају готово никаквих великих саобраћаја с другим људима, од којих би могли ма шта сазнати ново; а суседи њихови да живе опет у истим околностима, да посматрају ту исту спољну природу, да имају једна и иста занимања , која евршавају подједнаким начином и истим срествима. Шта ће ту бити % Како ту иде умни развитак 40века, који се у таком положају и таквим околностима налази % Он гледа једне и исте предмете, проводи цео живот све једним, монотоним занимањем, које је опет само једно просто срество за намирење својих најтречиг животних потреба, и које се врши готово без размишљања, навиком, по предању. С почетка предмети, који окружавају човека дејствују нањ, производе упечатке; али на скоро, још у детињству када су све силе духа и тела слабе и нежне, они изгубе интерес за-њ, не упливишу ни мало на њега. Према томе, човек, који се налази у таким приликам«, рано свршава. своје назови-умно развиће. Он у опште нема ни зачетка од виших тежња, и сазнавања умних, које и састављају поглавиту разлику између разумне ч0вечије природе и осећајне животињске. Да, он о каквоме идеалу не може имати ни појма: а откуда ће га и добити !' Способност његова к развићу и усавршавању обустављена је недовољном храном његових умних сила. Силе душевне рано се упознају с оним, што побуђује њиову делателност, усвоје себи све радове, рад свој, који им је намењем кроз цео

могу свршавати цео механички