Учитељ

131

рата радиле, биле снабдевене са свима потребама нужним • Још је питање и то, да ли су у таквим школама ученици имали вњиге и други материјал потребан за наставу: Ово двоје наводимо нарочито с тога, што се зна да „без алата нема заната.“ Још нам остаје да напоменемо то, да многе школе нису могле отпочети одмах рад и после евршеног рата, нарочито с тога, што су биле употребом за војне магацине и болнице иескварене и окужене, па их је требало најпре очистити и оправити, па онда рад отпочети у њима. И на послетку ове године као у пркос многим школама јављале су се међу ученицима заразне болести: морбиле, шарлах, гушобоља , велике богиње итд., те су с тога такве школе дангубиле по месец два дана.

Са овим држимо да смо јасно обележили све оне прилике у којима су се налазиле наше основне школе у току ове школске године. Све што се са школама и у школама -збивало или је морало или је требало да буде тако, у ванредним приликама у којима се земља налазила. Ванредне прилике не штеде нити ослобођавају кога од дужности у то доба. Ради потпуности овога нашега чланчића најбоље би било кад бисмо имали при колико је учи-

што смо довде изложили

руци податке о томе: теља било у војсци као резервиста са пушком у руди; колико их је било у административној војној служби; колико је наставника и наставница дангубило и за које време због употребе школских зграда за војне потребе итд. Али кад таких података немамо, онда ћемо молити наше читаоце да се задовоље са оним што смо већ изложили,

Г

Све што смо довде изложили служи нам као чиста основа, за ово, што ћемо Даље говорити. Да су интереси отаџбине најпречи и да су они захтевали да са школским радницима и са школском омладином буде онако, како је већ било, о томе не може ни бити разговора. Али да је се централна просветна власт морала старати, да изнађе начин, помоћу кога ће колико толико умањити штету, која је ратним приликама нанета школској омладини и шхолским радницима и сачувати неокрњене интересе њине, то се такође по себи разуме. Према. ономе, што је до сада избило на јавност, ми ћемо у даљим редовима прегледати кораке, које је централна просветна, власт предузела у овом погледу.

Чланом 'д-ћим закона 0 основним школама наређује се, да се „надзор ради оцене успеха учитељског предувимље на крају сваке школске године,“ То је законско наређење у опште. Сва, је прилика да се при писању закона није узимало у вид да у раду школском могу настати и такве прилике, какве су владале ово школске године, те да се и за то остави у закону какве год одушке. Ово је и довело централну просветну власт у веома незгодан положај. С једне стране стајало је наређење законско о држању испита и оцењивању рада учитељевог, а с друге опет стране стојале су све оне сметње, које смо напред изложили, и које су тако јако и тако непосредно утицале на успех учитељевог рада. Шта је могла радити централна, просветна власт, кад се нашла у овако неприродном и неповољном положају, у несугласици законског наређења, са при-

ликама за које је табво наређење кро9 "