Учитељ

известио је поткивача да се може повући к њему са свим сигурно, која је понуда била са свим згодна. Опасење његовог бабатаљона беше дело овога; овај је употребио био све силе да му објасни радове које је извршио.

«ја сам окружио врх брда са сваке стране пута по једним грудобраном : то је обичан шанац дубок 0,50 м., широк 1,50 м., чија је земља избачена напред, те тако изгледа на венац који је висок 0,60 мет. Иза овога венца, као што се можете лако уверити, могуће је човеку да се добро прикрије и да по вољи пуца низ косу, а да не буде изложен опасности; са убрзаном ватром нападач је изложен киши куршума услед чега је приморан да претрпи велике губитке. Не ведим да он не би могао успети у своме нападу, али свакојако овај би успех био много сигурнији кад би наши стрелци били са свим изложени ватри. Ја сам с тиме отпочео, а кад је наш батаљон сишао с Ганелона да се смести у равницу реке Доре, овај је посао био довршен и ми смо предузели други, 24 то је прављење редута.

Овај радут надаза се довољно у позадности и непријатељ није у стању да га види пре, но што истера наше стрелце из њихових опкопа; предузимајући овај тежак посао, мало уморен услед пењања у3 косу, држао сам да ће се пододељења, која су учествовала у претходној борби , брзо заморити и да ће тиме дати могућности да, нас рекогносцирају. Ја сам постројио редут тако да препречује пут и да се из њега види место на које ви морате доспети. Он је однео више времена од грудобрана и опет није потпуно свршен; но ипак је довољан да сакрије човека и да буде знатна препрека. Он се састоји из једнога прсобрана пред којим се налази шанац. Прсобран је од земље која је ископана из шанца, а висок је довољно да се може у њему вршити циркулација а да се с пова не примети; он изгледа на доста дугачак Фронт иза кога се може слободно пуцати; десно и лево има два мала,

155

врила која иду назад и која се зову бокови; она служе за побочну ватру, како се не би дала прилика да се акција измени; иза леђа пак налазе се врата. Пошто нам није била намера да у редуту истерамо до краја, то и нисмо при улазу довршили посао, ади су ипак приступи били препречени четама које су се налазиле у позадности.

Ученици обе стране заједнички расмотрише радове риптвилског воденичаревог сина и прибраше се да се узајмно изразговарају о малом рату. Лефрансоа, који је баш тада приспео, дивљаше се Робертовом раду.

Испричали су му на ситно све што се преко дана догодило, а он је тешио поткивача и преузносио вештину и обазривост Јованову. Изглед грудобрана и ред|та пробудио је у њему неколико мисли које је он саопштио својим ученицима пре но што их је повратио у Нуви.

„Важност Фортификационих радова. у пољској борби потврдила вам је паметна употреба. која је извршена; трупа не треба никако да се туђи од Фоутификадије, а нарочито кад је у одбрани. Али не треба заборавити ни незгоде које пружају оваки расположаји ; ФортиФикација привезује трупу за земљу, и не да јој да се користи згодним нападима, т. ј. одузима јој полет а нарочито прилику да управља борбом по својој вољи. Не вреди да човек презире нуждан заклон, али победа се задобија пре људским грудима него ли заклонима од земље. Поучавају вас да се користите сваким заклоном који вам буде при руци, јер, са савршенством садашњег оружја, не би било паметно излагати се погиблу узалудно; међу тим не треба заборавити да се напредује само онда, кад се у повољном моменту слободно ступа пред непријатеља и када неустрашимост не престаје бити мати победе.“