Учитељ

156

ГЛАВА ПЕТА

Јевења учења: вомбинована тактина три рода војске.

Крајем месеца Августа 188.. год. Нуви беше ужурбан вешћу да ће ускоро отпочети велике маневре у околини. Није много времена прошло а већ су се виђали штабни официри који су проучавали положај земљишта и употребљиве путеве, бележећи сеоске зграде зарад сместишта људи и коња, тражећи појишта и обзирући се на, сва прописана упуства ради смештања трупа. Исто тако дође и интендант праћен административним официрима и обилазио је све пијаце да би снабдео војску лебом, месом, дрвима и Фуражи. Председник општине известио је раније становнике о даву доласка трупа, а општински одбор заредио беше од куће до куће да би се уверио о истинитости преставака појединих људи односно пријема одређеног броја војске. Возови хране приспеваху са свију страна, од којих сваки припремаше своја, станишта која су му дата била на расположење. У ошштини беше непрестано мување, учитељ је често долазио на позив ради обавештена са чиновницима који су дошли били да убрзају рад војене администрације, и, разуме се, школа је услед тога била често распуштена.

" Г. ЛеФрансоа, који беше растројен тиме у својим предавањима, беше се решио да тих прекине све дотле, докле траје ова узмуваност, и препоручио је најстаријам ученидима да се користе приликом великих маневара пратећи војничке операције које ће наступати. Ови су радо на то пристали и били су готови да пођу свуда где би само имали среће да што виде. Беше 0о6знањено да ће један цео корпус, састављен из две дивизије пешадије, једног батаљона стрелаца, једне бригаде каваљерије и једне бригаде артиљерије, морати ићи друмом у Шампањеј, 6 километара далеко од Нуви-а, и ступити у борбу са непријатељском колоном, која је скоро толико исто јака.

Једног јутра, пеки кириџија који долазаше из Шампањеј-а, обзнапио је долазак

непријатеља, који се разнаваше по белом котуру на глави; он је видео малене групе њихових драгонера на 3 км. од Нувија. Сви они становници који небеху у послу изиђоше да виде шта је. Није много времена прошло а они опазише према Шампањеј-у коњанике, који беху послани као извидница. Једна од њихових стража, приближавала. се Нуви-у ; Приспевши на узвишење које доминира селом, она одвоји неколико коњаника који заобиђоше иза кућа са пушком у руди, проматрајући пажњиво путеве и стадоше према сеоском излазу; за тим четири коњаника подухватише се, заузете пошту, телеграф, судницу, док међу тим остали освојише жељезничку станицу. Они испитиваху да ли би могли опазити њихове беле знакове и тражили су да што дознаду од кириџије који беше дошао из Шампањеј-а ; за тим се спојише са својим друговима и прођоше кроз село за времена, тако, дасу могли лако да се упуте правцу где је непријатељ био означен.

На савијутку једне улице, стропошта, се један коњ заједно са својим коњаником ; становници, који беху ту близо похиташе ка човеку и избавише га. Један од њих дохвати коња за узду, а друга двојица подигоше коњаника: то беше коњички подофицир, млад и живостан човек; он рамаше јако: једна његова нога, коју је коњ пригњавио, беше тако повређена да није могао стајати и мораде с тога одустати да тражи своје другове. Метоше га да седне на један камен који беше на углу куђен послаше по лекара, а за то време милостиви људи скидоше му чизму и отпочеше прво да лече с влажним облогама. ПодоФицир је благодавио становницима, који су се заузели око њега, тешкајући се што га је овај изненадан догађај задржао. За тим, пошто је извадио лулу, напунио и запалио,

отпоче разговор са онима, који су га окружавали чекајући долазак лекарев.

Лафрансоа, који је баш у ово доба приспео са својим ученицима, запита га из које је трупе и каква је то маневра што има да се изврши. „Коњаници, које сте опазили да су прошли — одговори подо-