Учитељ

Пе

тајући један другога шта је то полазна, тачка; нико не знађаше ништа о томе у Нивију, па и сам наставник признаде да "није имло никада прилике да што о томе чује. „Не може се друкчије дознати, рече Лефрапсоа, но да се сутра идеу Мондезир; „они који су ради да знају шта је то подазна тачка нека пођу са мном.“

Сутра дан, пре зоре, наставник, праћен већином својим ученицима и неколицином других љубопитљиваца, беше на путу; они дођоше у Грозбург и упутише се мондезирском добру, које је било врло близу станице. Главнокомандујући налазаше се ту непомичан на високој црној кобили, окружен целим својим штабом и гледајући право на Грозбург; приметило се да се трупе крећу по свима путевима. Пошто још никога не беше на ;руму, Летрансоа, потражи у официрском кругу овог штабног капетана кога, је јуче видео: „Опростите, капетану, рече Лефрансоа, поздрављајући га — ви сте нам јуче задали посао говорећи нам о полазној тачки. Будите тако добри да нам објасните шта то значи.“

— Врло радо, одговори официр. То је средиште на које морају доћи све старешине трупа из својих станишта, те да сваки заузме своје место у колони. Сваки старешина зна време када је потребно да ту дође, па с тога мора поћи из села у коме је ноћио баш кад треба, како би мога овде присиети у означено време; ако приспе сувише рано, закрчиће пути бев икакве нужде замориће своју трупу чекајући па ред; ако пак одоцни, проузроковаће празнину у колони, а ове празнине, на одговорност свију оних који нису приспели на, означено време, одложиће поход доста знатно. — Али, капетану, од куда то да сваки пук зна баш тачно време кад треба да присве овде» — То питате 2 -— То је наш посао, штаб им је то означио. Знајући у напред распоред марша и време које је потребно свакој јединици за путовање, ми смо јуче израдили таблицу времена по којој сваки пук и свака батерија мора приспети на полазну тачку у означено време

и поједини штабови немају ништа друго

до да се управљају по тим таблицама. Генерал је врло строг у овој ствари, и, ако се нађе официра да не буду извршили посао тачно, видићете само како ће с њиме поступити. — Зна ли се сад по коме ће реду доћи трпе»

— Разуме се. Пре свега не знам да л! сте већ приметили да је авач-тарда већ пошла: Она иде на + километра иза КОњичке бригаде. Састоји се из прве бригаде пешадије, т.ј. из два пука од којих сваки по три батаљона. Будући она може сваког часа да ступи у борбу, то има уза се две брдске батерије из своје дивизије и једно одељење амбуланторије. Опа иде пред главном трупом на четири километра. дбиља, ето сад је баш вапустила овај положај и ви можете видети како је зачеље главне трупе ослобођено; ова главна трупа састоји се из ХИ пешадијско бригаде која, са оном бригадом што је у аван-гарди чини дивизију. Остале две батерије из дивизије иду позади свог првог батаљона. После прве дивизије, видићете да ће доћи батаљон стрелаца, корпусна артиљерија, која, има 6 брдских батерија и једну батерију мерзера, а за тим друга дивизија у овом поретку: дивизијски штаб, вод каваљерије, енжењерска чета, један пук пешадије, 4

дивизијске батерије, остала 9 пука пеша-

дије и најзад амбуланторија. Ви видите да свака трупа има своје одређено место, па према томе кад се погледа у моју таблицу ма у које доба, може се унапред знати које одељење иде. Израчунато је да је за

пролазак једног пука пешадије потребно

22 минута, пошто 3 његсва батаљона зау-

"вимају дужину од 1250 мет., која дужина,

у маршу износи 1600 м.; тај простор пређе се за 22 мин., рачунајући да се у часу прелази 4 километра узимајући ту и одморе који бивају сваког часа. да 4 батерије п0требно је 20 минута. Узмите и разгледајте. моју таблицу, ла ћете видети како је све то прагилно уређено.

Лефрансоа прими путну таблицу из руку капетанових, проучи је и показа својим ученацима ; враћајући му је натраг, не могаше се уздржати а даму пе напомене како ова

с а ла