Учитељ

школу (за сваки разред) по осам комада књига: за 1, Пи Ш, а за ТУ по шест комада, да се по снршеном испиту раздаду добрим ученицима. да све ове књиге општина, је издала 945 динара. Овако племенитој општинм мора свако одати достојну хвалу. Награда ова учинила је те је свакоме ђаку награђен труди речено му „труд се награђује“, убрисана је суза многоме детету, утрвен је лут за бржи полазак у њу, одржата је светиња и свечаност испита. Тако слошки, тако патриотекн, таком љубављу, таком поштом, таком мером меримо и у тешким, а још више у добрим, данима народну просвету, па ће нас она одвести зори велике будућности. Књиге које је општина поклонила јесу ове: „СОрпче“ за 1882 г., «Загоркиња“, „дан и ноћ“, «дечије радовање“. „Први дар“, „Бадњак“ „Добри другови“, „Сиромах Оловак“ и „Слике из Зоологије и Ботанике.“ Хвала београдској општини и њеним преставницима.

Ник. Стој.

„Учитељека скупштина у Немачкој. Учитељи у Немачкој раде сваком могућом приликом да се сви здруже у једно тело, теже да настава буде у свију подједнака, желе да њихова држава напредује онако, у каком духу они зачну неговање малих а доцније и одраслих држављана. Њихов (немачки) лист «Дневни преглед“ завршује говор о овогодишњој учитељској скушнитини овим речима: „Народни учитељ даје великом делу нашега народа прво и најважније васпитање. Од оног дужа којим буде задаснут немачки учитељски сталеж — зависи увпех многих наших народних задатака.“ Кад је лични однос свију учитеља истоветан, кад је духовна заједница прожмала све учитеље, кад се задатак, рад и труд, одобрава и уважава, штети и поштује, помаже и награђује, — онда мора сваки скре-

нути са рђавога пута, ин поћи правим, нужним и корисним путем. Тако су се и трудили немачки учитељи те су сада награђени, уважени и иужни по државу. И ако су они у разним државицама политички подељени, опет су ови духовно уједињени. Њих се не тиче одакле је ко, ко је ко, какав је ко и којој партији припада. То они расправљају ван школе и школских питања. Онде пак, где се тиче школе и њеног напретка, народа и његовог васпитања ту су они једна духовна јединица (сви су у томе сложни).

Школска питања расправљају најпре на варошким, окружним или обласним учитељским задругама. Та се питања даље претресају у својим друштвеним учитељским листовима. Тек тако цретресена питања долазе пред главну скупштину. Чланови главне скупштине јесу и читаоци учитељских листова. Питања су сва скроз и скроз прокритиковали и онда су с њима готови и само коначну одлуку доносе. Такав рад уједињује их и онда кад није екупштина, на окупу; такав рад не одузима времена на скупштинама, нити излаже трдшку учитеље.

Окупштина Немачких учитеља држи се сваке друге године, и сваки пут у другом месту. Ове године је била шеста скупштина у Хановеру од 2—4 Јуна. До сада, су биле, у Ерфурту, Магдебургу, Хамбургу, Каслу и Герлицу. Сада у Хановеру, а идући пут биће у Франкфурту на Мајни.

Немачки учитељи образују задруге, а свега удружених учитеља има 100.000. »дадругу немачких учитеља“ чине 28.000 чланова. њој. се придружује и 18.000 пруских учитеља, па задруге: хесенска, олденбуршка, липиска и хомбуршка.

Дај Боже да и српске учитеље прожма, дух јединства и слоге.

По «в» Н. (С.