Учитељ

јагњади. Ми ћемо у рачуну (усменом) одузети оне бројеве који показују колико је било, и колико је продао, јагњади; место правих јагњади. При писменом одузимању треба написати 18 па иза њега, мало подаље, 6; па казати: онај човек одузео је 6: јагњади од 18 јагњади; ми смо мало пре одузимали само бројеве 6 од 18, а сад ћемо одузимати само ове цифре 6 од 18. Ја кажем 6 од 18, а нема овде нигде да пише то од. Ово од треба да се напише, али ни оно се не пише словима, (као ни оно и што се не пише словима у сабирању), него и за ту реч има један рачунски знаж, који се бележи овако —. И овде се пише оно јесу, пошто се напише цео рачун, Кад се напише рачун цео, онда се напише овако: 6 од 18 остаје 12. Дакле онај човек има још 12 јагњади.

Овај човек је одузео 6 јаг, а ми смо мало пре одузимали број 6 од 18, а сад смо овде (на табли при рачуну) одузимали цифре једну од друге. Због тога, што се у овом рачуну. увек нешто одузима 306е се овај рачун одузимаље. –

Ако ли се пак оће да покаже деци, које рачуне треба радити множењем, онда то треба извршити и овако, Зада се рачун Н. пр. овај: једна књига кошта 8 динара. Пошто ће бити 5 таких књига Кад не би умели да рачунамо, ми би моради то израчунати и платити говорећи: ево ти 8 дин. за једну књигу, ево 8 за другу итд. Колико би му пута давали по 8 динара 7 · Дали би 5 пута по 8 дин. Дакле, пошто је једна књига (8 дин.) А 5 књига пошто ће битир Кад једна књига кошта 8 дин. 5 књига коштаће 5 пута по 8 и то је 15 дин. При показивању писменог рачунања треба најпре написати 8 па иза њега 5 (8 5) па опет казати, — једна књига кошта 3 динара, а пошто ће бити 5 књигар 5 књига биће 5 пута по 8 дин. Дакле каже се 5 пута по 8 дин., а нигде нема записано то „тута“ а, ево 5, ево 8. То „пута“ треба да се напише и то између ове две цифре, него се и за то има један знак, који се пише овако Х. Сад треба написати цео

али се ни оно не пише словима,

рачун и рачунати, Да ли се овде у овом

рачуну који број (од ова два) умножава 2 Умножава се број 8 и то 5 пута. За то што се један број умножава (увећава) зове се овај рачун множење. |

Најтеже је деци сетити се који рачун треба, израдити дељењем. због тога то многи учитељи казују ђацима самим задатцима. Лако н. пр. кад се задају оваки рачуни: у некој кутији има 10 пера, па кад се поделе на 5 ђака, колико ће сваки добити Или овако: има мајка 12 јабука па оће да подели на 4 своја детета, по колико ће свако дете добитир У њима је баш јасно казано којим ће видом рачунања то израчунати, а то не сме бити. Такој деци кад се зада оваки рачун: неки трговац купио 6 вепрова за 12 дуб., пошто је један ве- | парр — Она се не могу ни маћи у рачуну. У неким школама оваки рачуни расправљају се множењем, а то може бити тако, кад ђак нагађајући тражи који број треба помножити са 6 па да изађе 12. Но ни то се не може одобрити као добро, једно што је тешко и дангубно наћи тај број, а друго, што то у самој етвари и није права рачунска логична радња, као што треба да је у делењу, него је нагађање, а математика не зна за нагађања, него зна само за аксиоме. - ка

Да се овај последњи рачун реши како налаже сувремена рационална, настава, треба радити овако: да 6 вепрова да је трговац 12, па се тражи пошто један вепар. Да се то израчуна треба поделиту све те ЊЕ на онолико гомила, за колико су вепрова дата, па колико дође на једну вомилу,, за толико је || један вепар. Дакле треба да се поделе 12 дук. на 6 гомила за 6 вепрова. Кад се то изврши доћиће (или пашће) на сваку гомилу по 2 дук. Разуме се, да ми не морамо делити | баш праве дукате, него само тако замишљамо, па место || делимо бројеве. Овако се ради при усменом рачунању, а при писменом ваља тако исто казати, само што се сада деле цифре место малопрешњих бројева. Т:ј. треба задати рачун па питати, како ћеш да израчунаш тај рачунр Треба,