Учитељ
191
ступњу културе. Тек кад њега има, онда се о народу води мало већега рачуна. Истина , ми смо на се обратили пажњу европског света, ама то је више у политичком погледу, а не иу културном, Ред је да се и ми попнемо на прву пречагу степеница, по којој цео образовани свет иде, ред је да и у културном погледу и ми привучемо на се пажњу.
Свеучилиште у Србији неће нам донети никакве штете већ огромне користи. Данашњи нараштај наш, долазећи са запада, доноси, некако накарадну културу. Они се н. пр. толико заљубе у једну немачку ка Фану, да би дали сву нашу Србију, само кад би је могли пренети. За нас је још у толико штетније изучавање у туђим свеучилиштима што се све то предаје на стра-
ном језику, чије изразе ми и не можемо |
лако превести, док би се у нас то предавало све на матерњем језику и ми бисмо морали наћи израза и термина научних, те бисмо тако и саму науку боље упознали. Најзад би била корист да имамо наше свеучилиште и та, што бисмо сву ону стипендију што дајемо нашим питомцима те троше по страним земљама и помажу туђе народе, остављали овде код нас и помагали само нас. А најјачи разлог да се што пре отвори свеучилиште код нас био би тај, што бисмо на паше свеучилиште привукли све оне младиће са балканског полуострва, који би хтели учити веће науке и задахнули бисмо их нашим српским духом.
Патриоте у Србији, давна желе такав један завод. Они су га до сада помагали и материјално, а можда ће га и даље потпомагати, Покојни Коларац је оставио лепу суму новаца на племенису установу, на, српско свеучилиште. Садањи г. Министар просвете и црквених послова упутио је одбору, који рукује поклоњеним новцем писмо којим тражи да одбор «приступи стварном извршавању онога задатка, који му је завештан последњом вољом и законом.“ На министрово писмо одбор је одговорио са жељом, „да је одбор науман да на Аранђелов дан ове године, ако нви нешто пре, држи јаван спомен покојноме
Илији Коларцу; том приликом да обзнани јавно, у каквом је стању одбор од варошког суда Коларчетову масу примиоди у каквом ће се стању маса, т.ј. Фондови налазити. Уједно тада ће се објавити, да књижевни фонд ступа у живот.“ Ако г. Министар просвете (био то ма ко) не клоне духом наишав на прве сметње што се могу показати, ако српски грађани придаду још неку малу материјалну помоћ, онда се можемо надати дану када ћемо скинути ону скрамицу глупости којом су нас частили. они, у којих смо тражили светлости духа, можемо се надати дану, од кога ће бити оно најлепше, најбоље, најмилије и најсветлије што је српско. Н. (Ст.
Годишњи успех свршених ђака београд. учитељске школе за 1886 г, Од 82 уписана ђака, двојица су у почетку оставила школу: један због болести, а други што се примио државне службе. Од 90 ђака, који су учили ТУ р. свршило је 12 са врло добрим, а 18 са добрим успехом. Сви су се владали примерно. Школу и цркву четворица су похађали марљиво а остали 26 пожвално. Сви су пуштени на учигељски испит, а ! је због болести одустао.
Резултат учитељског испита у београд. учит, школи 1886 год. Од 29 кандидата 1 је положио са одличним, 11 са врло добрим, а 17 са добрим успехом. Од ових последњих 6 имају да полажу накнадни испит из појединих група и то: 1 из срп. језика ш књижевности; 2. из историје и земљописа п 38 из рачунице и геометрије; 1 од ових има да полаже накнадни испит из две групе: историјске и рачунске, а. остали из по једне. Сви су кандилати примерног владања. Тему за писмени рад: „морално васпитање у кући и школи с погледом на историјски развитак“ 9 их је израдило са врло добрим успехом, а остали са добрим. Ни један од ових радова није примљен за штампање (по досадашњој практици).