Учитељ

Код нас овако стручне скупштине нису у обичају. То може бити долави отуд, што ми и немамо много стручних корпорација , као што их имају веће јевропске земље, па ваља да с тога ни потребе није било. Код других народа, међу тим, као што је познато, стотинама, које чисто народносних, које интернационалних различитих друштава,

има,

и сва се она од времена на време скупте на њима.

љају на одређена места, расправљају важнија питања своје стру-

ке, гладе“ "несугласице у мишљењима,

проговоре о новитетима ако их има, одређују правац даљему раду, а узгред упознају се са својим друговима по 8анату. На таке скупове полаже се свукуд велика важност и они с дана у дан све више улазе у обичај, не обзирући се на то, што је развитак штампе и литературе достигао огромне размере, и што свака струка има по више својих сталних листова. Учитељске скушитине су код њих врло чести и обични појави, без сумње за то, што је број учитеља у свакој земљи, према осталим струкама понајвећи, и што просветна, питања дају неисцршиви материјал за обрађивање. Ако игде ово заједничко обавештавање има ма каква смисла, скуп српских учитеља нарочито у садашње време од великог је значаја. Реорганизација основне школе код нас је нова ствар и сад се очекују први резултати њени. А ко је надлежан да о томе даде своје мишљење, од самих посленика школских! Ми мислимо да нећемо погрешити ако кажемо, да је српска учитељска скупштина у првом реду позвана да каже добре и лоше стране целог преображаја, наше основне школе. Она би нам најбоље објаснила одговарају ли нам н.

пр. данашње четвороравредне сеоске

шволе с једним наставником и с програмом који им је прописан оној цељи, којој су намењене. Да не буде у њима сувшие терета пало и на ученика и на учитеља, и да се тиме не омеће оно, што је најглавније — писменост у ширем смислу те речи. Скупштина би. нам даље требала да каже, како су сеу практици показале више, а како продужне школе, и какви су ресултати њини; онл је најмеродавнија да оцени добре и лоше стране програма школског. Како је већ почело избијати на површину мишљење, да је претрпаност и многострукост његова узрок, те су основне школе почеле давати површније внање, но што би га оне могле дати, скупштина би најбоље могла показати на места његова, која би требало поправити, која изоставити, 4 која попунити, као и то, да ли би требало и у колико од њега одступити у источним. крајевима Србије, где је језик и народна. историја главна ствар, а не би згорега било проговорити и о самоме. методу, којим би се најлакше могло утицати на поправку језика у тим крајевима. Скупштина би требала да каже своје мишљење о учебницима и училима школским и да се по могућству дотакне свију питања, која крећу или кбче точак просветни. Кад се свему овоме дода још и та околност, што се учитељи, дошавши у такав додир један с другим, разилазе својим школама и с већим искуством и с већим жаром за сами рад, онда све то укупно узевши и сувише јасно говори о важности и потреби таквога скупа. Могло би се приметити, да би се ове ствари могле расправити у листу учитељеком и у извештајима ревизорским,