Учитељ

178

.

ПРЕД УЧИТЕЉСКУ СКУПШТИНУ

_ Има више од једне деценије, од како се 6њИЗИ и просвети српској почела обраћати особита пажња, а за основну да је од тога доба из основа преображена. За то, што је зар било већ наступило крајње време за реорганизацију њену, сретно су се стекде и остаде згодне околност: само време истакло је било неколика радника, који су својим ЕЊИжевним радом популарисали саму мисао, да основну школу ваља поставити

се школу може слободно рећи,

на реалније и модерније земљиште, а неки су поред тога и положајем својим били на таком месту, одакле се најбоље могло спремати земљиште и изазвати добру вољу онде, одакле се једино и могао преображај у дело приводити. " После тако угодних околности није ни чудо, што су се убрзо појавиле и лепе последице њине. Оснивање учитељске школе без сумње је био камен темељац, на коме се почела дизати ова просветна · зграда, и којој су одма следовале и остале корисне установе. Оснивање просветног савета, покретање два просветна листа, отварање учитељске школе у Нишу, обрада програма школског и литературе њене, увођење обавезне наставе, проширење основне школе и подизање ниво-а учитељског у моралном и материјалном смислу, све је то долазило једно иза другог, и све је донело красних последица. Рефлект од тога рада одмах се почео опажати на просветном пољу, и ако за сада плодови _ још узрели нису, ми смо уверени, да ће се још на овој генерацији опазити

благотворни утицај од овога мирног, али великог рада. У овој ревности може бити, да је местимице било и претераности, која не само да није за куђење, но се баш њоме најлешше и карактерише, коликом је нервозношћу вршен овај деликатан посао. Замерке томе не може бити већ ни по томе, што задвругљење и глачање и не долази у самом почетку, већ им ред стиже, пошто се главна ствар бар у главном изведе.

Ето од прилике тај нам се ред мисли џ нехотице наметуо, кад нам стиже вест да је Главни Одбор „учитељског удружења“ одлучио сазив треће учитељске скушштине, пи ми га исписасмо не марећи за замерку, ако се ово и апотеозом буде назвало, јер нам је поглед на ову ствар пријатан и за то, што на другим пољима нисмо били такве среће, и што бисмо из овога могли извући једну врло важну поуку, само ако бисмо хтели објективније погледати на овај мирни развој. Дошста поучно ! У овоме раду био је некакав чудан изузетак, да су се готово и све владе и све опозиције натицале, која ће за ову ствар што више учинити, и само Јо под таким околностима и могла напредовати зграда, на коју не може ни један патриота погледати, а да не осети неко особито задовољство, тим пре, што је сваки уверен, да на тај посао није. тачка метнута.

Бацивши овај летимични поглед на. развој основне школе у Србији, да се зауставимо на једној принови њеној, учитељској скупштити.