Учитељ

__ 36

ВИ аВ от

Пре кратког времена изашао је у једном | београдском политичком листу подлистак | под насловом „Школовање у Србији и његови резултати. Поклич мисленим људима свију странака.“ Џосле неког времена изађе то у виду књиге од проф. Влад. Карића , без напомене да је то прештампано из новина.

Надајући се да ће писац бити тако добар да жртвује 80 пара (толика је цена књизи). и да ће послати књигу уредништву „Учитеља“ на приказ, уздржавали смо се од напомене у напред о тој књизи. У свима скоро новинама излазе прикази разних вњига, које год писци или издавачи пошаљу. И „Учитељ“ би донео и приказао своме учитељству ову књигу. Али књигу не добисмо. Морадосмо купити књигу 5а своју потребу, па пошто је она врло важна, то и овако хитамо да је нашем учитељству прикажемо. Но убудуће молимо све писце и издаваче књига, часописа, новина да нам шаљу своје списе на приказ, јер се уредништво „Учитеља“ стара да на тај начин створи велику библиотеку учитељског удружења.

„Школовање у Србији“ како смо ми схватили садржину књиге, позива све образоване људе да погледају на школу, да приону за школу, да прошире школе, да прошире писменост, па кад то буде онда ћемо бити опијени чврстом идејом Српства, бићемо јунаци како на делу тако и на перу. До год стоји ово стање садањих школа , нарочито основних , писменост ће остати на овом истом ступњу у народу нашем, а овака, писменост није улила чврсту, моћну и непоколебљиву идеју Српства, није учинила оно пожртвовање које може бити онде где је већа писменост, где се човек поноси неком идејом која му утиче ина дух и на срце, а одвраћа га од оног телесног нагона „једи и живи душо бога ради.“ Писад у неким стварима чак и про-

риче будућност поједине школе. Тако за

ратарску школу па стр. 49 вели: „Ми пак тврдимо, да је ова ратарница кап воде, пуштена на пустињу Сахару, и према томе, ако се може озбиљно говорити о некаким резултатима њеним, нека читалац сам расуди.“ Кад се сетимо ми појединих установа, укидање и обнављање тих установа, прекрајање, дотеривање и т. д., морамо се озбиљно запитати : за што је то тако На први поглед могло би се рећи да је установа, рђаво организована. Па добро, људи, који су главни чиниоци у тој установи, радећи неколико година, могу све мане видети, исправити и дотерати, па би било лепо. Е, али зато треба људи који ће то све да увиде и да поправе. Ти људи по-

"звани да установу поправе јесу баш они

активни чланоом те установе. Дакле управитељ, професори и учитељи те школе (установе). Било би то ад се ми не би трудили да саму установу изиграмо тежећи да нам ни тада каријера не буде у назатку. Сетимо се само г.Ћ. Радића и његовог врдања час у Црну Гору, час у Србију, час управник „земљоделске школе“ у Пожаревцу, час управник „ратарнице“ у Краљеву. За толико година његова управитељевања не могаше наћи узрока ненапре-

„_довању његових школа, не нађе начин, не

изнесе срества да се то поправи! Чудно! Један учитељ за не пуне две године могаше увидети рђаве последице од другог елемента народа у једном крају Србије, па написа, чак јавно и чланак којим се ишло на, поправку. Тим поправкама мора се приступити кад тад, а уоној потпуности како су изнесене не мора се ни извршити. Тиме констатујемо да учитељсвто води више рачуна о својим школама, него ли неки управници о својим заводима.

Књижица „Школовање у Србији» шиба, неумитно све заводе, јер, вели, ништа не производе. Књига најпре говори о основним школама упоређујући их са бугарским и хрватским. Тај део пун је поу-