Учитељ

204

Треба радити овако: има н. пр. овај рачун — 180 : 80. Ту треба прво поделити овако с потпуним цифрама, па тек онда свратити оба броја с 10 и делити. Шта значи то скратити оба броја с 102 То значи умањити их 10 пута кад се поделе са 10 и начинити од њих десетице. По томе 1890 кад се умањи 10 пута биће 18, а 80 кад се умањи 10 пута биће 8. Сад кад се подели 18:38 = 6, а толико ће исто изаћи у првом случају, тј. кад су бројеви потпуни. У исто време треба казати још и то, да се то скраћује ради лакоће рачунања, јер по скраћивању радимо са бројевима 10 пута мањим.“)

Опуштање цифара у дељењу. Писмено дељење, па и усмено, такав је рачун, да се у њему врше 83 вида рачуна — дељење, множење и одузимање. Ја још нигде нисам могао чути да је објашњено за што се оно множи количник са делитељем, па тај производ потпише под дељеника и одузме га од дељеника. Тако исто нисам нигде чуо ни за што се оне цифре спуштају у делењу. То је тако сигурно за то, што неко не зна за, што се то ради а неко, може бити, зна, али мисли дађак не мора знати за што шта ради. Ја мислим да то треба, објаснити не само за то, што ђак мора знати све у рачуну за што се баш онако ради, — него још и из љубопитства ; јер је чекако чудновато, рачун се зове делење, ау њему има још и множење и одузимање. Дакле на сваки вачин то треба објаснити.

Количник се множи с делитељем и добивени отуд производ одузима од дељеника зато, да се види да ли ће нешто да претекне. пили се делитељ налази у дељевику баш равно онолико пута, кодико казује количник. Опуштање „пак бива за то, што, кад би се делио тај остатак — коме се спушта она игра озго — сам за се, (пошто се претходно претвори ако је хиљ. у ст, ако је ст. у дес. итд.) а она цира која се спушта сама за себе, добиле би се у колич. две цифре за жиљ. или ст. (што

већ буде остало и шта се буде спуштало), |

—пианитње—————-

а усљед тога изашао би количник ужасно погрешан и велики.

Овде, узгред, згодно ми је да учиним још неке две примедбе, које се односе на рад при дељењу, а то су ове:

Примедба. Ово што сам написао не велим да се мора усвојити баш као евангелије, него велим да треба у главном овако радити, а нарочито тако велим за оно 06јашњење видова рачуна. Да настава рачунска буде оно, што треба да буде, овим је мало помогнуто. За то треба повише знања, вештине, труда и марљивости. Неушутна настава у опште, а рачунска највише, не развија свест, него још и оно мало природног дара смете, закржљави. Она, истина, даје нешто мало вајног знања, али се то знање, добивено таком наставом , не може самостално никад у животу употребити, јер није подвргнуто под контроду — управу, свести. Калосно је у бога погледати у децу — каку ја сад имам — која, кад им се зада неки рачун не умеју ни да се (што кажу) макну, него само окрећу главу, преврћу очи, погледају на све стране, и једнако понављају задатак, и то сваки пут друкче, а никад као што треба. Она се не могу лако одрешити. То ја говорим из искуства, јер сам ја добио такву децу, а рачуница од г. Ст. Д. Поповића стоји у орману нова новцита, само на 2—8 места исечено лишће! Како да се

суди о оваквим наставницимаРр!! Нек решавају читаоци.

На послетку да учиним и ову напомену. Писмен и усмен начин рачунања подједнако су важни за употребу у животу: с тота не треба ни мало давати већу важност једном или другом од њих два, нити може и сама, настава, истицати један начин више од другог, па једног од њих два више да негује него другог. У колико ујиП раз. више се обраћа пажња на усмен рачун, у толико исто у ШиТУ раз. обраћа се више

пажња на писмем рачун; — због тешкоће памтења оних великих бројева. до 1000.

Ђ. С. Којић, учитељ.

4) Ово треба објашњавати у тону године са примерима из живота, па тек из тих многих примера доћи до

овог закључка.

Ред.