Учитељ

288

је за то да се овај предлог скине са дневнога реда.... (Велики жагор). Молим вас господо да би решили ову ствар ко је за то да се преко овога предлога пређе на дневни ред нека седи, а ко је против нека устане. Већина седи, ствар је свршена, штатути се неће штампати. (Вучу: решено је, није решено. Жагор.) Скинуто је са дневног реда и ви можете о томе поднети предлог скупштини а сад је на реду да се продужи лањска дебата о учесницима у основним школама.

Катарина Петровићка. Ако хоћете да се штампа и ако имате времена да чекате онда нека се штампа. (Ведики жагор).

Председник. Сад има да се говори о учебницима у основним шкољама. Има реч г. Урош Благојевић.

Урош Благојевић. То питање о учебнидима треба да се подели на партије, да. би дошли до што бољег споразума. Сећате се како је прошле године било. Одбор је изнео своје разлоге и за и против учебника, али кад је било говора на скуп штини многи је полазио с тога гледишта и казао не требају учебници. За то се није дошло до споразума што није говорено о учебницима у начелу т.ј. да ди се могу

употребити као срества за образовање. С

тога мислим да је врло згодно, да се питање подели и прво да се говори у начелу о учебнидима да ли вреде као средства за образовање па онда колико вреде за 1, Ц. Ш и ТУ разред. И напослетку се може говорити из којих се предмета могу написати учебници а из којих не.

Веља Џавловић. Господо, ја мислим да је природно да се најпре донесе резолуција о реорганизацији школе, то јест да се види где ће наставник радити и у каквим приликама; оће ли један наставник радити у једном разреду или ће иматиј2, 8, 4 разреда, па тек онда би требало говорити о овом питању.

Ђорђе Којић. Мени се чини да је прошле учит. скупштине решено, да се говори специјално о учебницима за данашњу нашу организацију школа, па с тога мислим, да се мора водити говор специјално

о овоме питању пошто је ово настава дебате прошле скупштине.

Миленко Чабрић. Ја мислим да не може бити говора о реорганизацији школа за то што нисмо спремни да о томе дебатујемо. Овде имамо специјално да говоримо о учебницима у основним школама да ли су чотребни или не, необзирући се на реорганизацију основних школа.

Риста Василљић. Овај предлог био је на другој скупштини и није био тако прецизиран да би се на њ могли сви сложити. За цело нема тога, који не би констато-

вао корист очигледности наставе. Дозво-

лите да и ја кажем у опште нешто о раз-. лозима противника учебника у основним школама и оних који су за учебнике. Господо, сви разлози оних учитеља, који су против учебника, оснивају су на корист по дечије здравље и њихов дух и да се стане на пут золупотребама појединих учитеља. Ја мислим господо, да треба одвојити ово двоје: једно је корист, а друго је примена и онда треба се старати да пронађемо средства да то остваримо. Ми не смемо затворити врата будућности. Ништавни су разлози који су за учебнике. Дозволите да наведем и нове разлоге, про“ тив учебника, а да не понављам старе. Један довољан разлог да покрене наставнике против учебника у томе је, што усмена настава одржава деду у дисциплини, азоштрава њихово памћење и чини знање њихово јаким и дуготрајним. Факт је да неписмени људи памте боље но писмени, зато што ови незнаду из књиге да читају па се с тога уздају „само усеи у своје кљусе,“ како вели нар. посл.

Цигло су два разлога којим се могу послужити они који су за учебнике у 0сновним школама. А та два разлога јесу: т) Што држава има корист од учебзика, и 2) Што учитељ, предавајући усменим начином, изнури се и за кратко време угине а то је штета за државу.

Мијанло М. Протић. (Види засебно штампан говор, који је био спремио.)

Аврам ·Стаматовић, У свом дугом говору г. Миј. Протић објаснио је да ли тре-