Учитељ

да буду заступљени сви предмети основне школе из појединих разреда. И тако удешене читанке написане лаким дечијим стилом, биле би згодне за вежбање у читању, а у неколико као помоћно срество за остале предмете.

— руља је

| _ Састанак је трајао до 12 сахати.

КБ њизевност

Ручни рад у мушкој школи, сувремено педагошко питање, од Ср. М. Атпћа, 1. Београд, Штампарија Напредне странке, 1886. Стр. 120 средње осмине. Цена 80 п. Дд. или 40 вр. (Са сликом А. Коменског).

Нећемо се упуштати у Филодошке зађевице н у претрес штампарске израде ове књижице, јер су то ситнице код онога што она обухвата и важности његове. Нећемо гледати на љуску код изврсне и лепе језгре њене.

У овој се књизи излаже прво важност ручних радова у развићу дечијем, телесном и душевном — у васпитању. Онда се износе гледишта појединих педагога и Филозофа на њих. Значајно је овде, што се најбољи и најдубљи педагог свих векова, Амос Коменски, изразио најлепше од свихи у овој ствари. „Децу треба навикавати и на рад на непрестано занимање ма б чим, па ма то био рад у збиљи или у игри, тек само да се не уче да, седе беспослена,“... „јер је доколичење штетно и за тедо и за доброту“, вели он. За тим се излаже, како данас стоји у појединим државама с ручним радовима по школама. И на послетку долази завршетак, у коме се гради извод у критички претрес свега и ређа доста дуга литература на немачком језику, којом се писац служио при изради ове књижице.

Три су разна правца, по писцу, у овој ствари. Први је правац економски. Циљ је овде ручним радовима, да спреме децу за живот, за занате, за оно што је корисно. Други је правац педагошки. Циљ је њему, да, без обзира на користи, развије деци и руку, исто онако, као и тело и душу. Трећи

| |

је правац филозофски. Он хоће да од ручних радова начини средсреду целе наставе и да они буду као очигледно срество и најјаче срество за образовање воље. Према овим равним схватањима и задаћама сваки има и своје радионице, уређене према ономе што хоће. У првима је главно да се начини нешто, те да се има иди прода. У другом је главно да се уме да се направи. А у трећима, да се прави.

Одавде се види, да сваки од ова три чравца за себе, са свога, гледишта, има пуно разлога. А из овога се опет најбоље види, да ручни радови имају тројаку, а

то ће рећи, ведику и огромну, вредност,

Да се навикава на рад и учћ; да се научи нешто и уме; да се заради штогод и привреди, стекне и има: ето то се хоћеин може да постигне овом врстом наставе.

Па зар су то мале користи Зар Је то мала добит од њер...

Рад све одржава. Рука све ствара. И учити њу онде, где се учи, и навикавати на рад онде, где се човек спрема за овај живот, зар је то малор Зар је то од малога значаја, од малене вредности

Кад критички прегледамо целу систему нашега школовања, ми ћемо видети да је она сероз Формална, да васпитава само речима, да спрема само Фразере п блебетљивце, да развија нешто мало само разум. А осећање и морал, умешност и вредноћу, осећање лепоте природне и вештачке она само жели. А тело — здравље ученичко и наставничко онаје осудила на смрт. „С Ењигом свани с књигом и омркни“ — то је најлепша и најопштија карактеристика

пада

ај аја “